Anafilaktički šok kod deteta, dece

Anafilaktički šok predstavlja najburniju i najopasniju alergijsku manifestaciju, ponekad sa fatalnim ishodom. Javlja se zbog masiv­nog oslobađanja različitih medijatora mast-ćelija i zahvata skoro sve organe i organske sisteme. Takav pacijent ima urtikariju, angi- oedem, wheezing, laringospazam, poremećaj svesti, poremećaj sr­čanog rada, hiperperistaltiku, itd Vreme koje protekne od kontak­ta sa alergenom pa do pojave anafilakse, govori o težini kliničke sli­ke. Što je kraće to je bolest težeg toka. Anafilaktički šok se ne može javiti posle dva sata od kontakta sa alergenom. Uzročnici anafilak- tičkog šoka su dati u tabeli.

S obzirom da se pojavljivanje šoka ne može predvideti, lekar uvek mora biti spreman da ga prepozna i da odmah primeni anti- šok terapiju, koja je sastavni deo priručne apoteke u svakoj zdrav­stvenoj ustanovi. Terapija anafilaktičkog šoka mora biti veoma br­za. Prva i osnovna terapijska mera je primena adrenalina. On se da­je u dozi do 0,3 ml nerazblažen, na bilo koji dostupan način, i.m._f i.v._f intratrahealno, intrakardijalno, itd Ukoliko se radi o terapijskom davanju lekova ili ubodu insekata, adrenalin se može davati i lokal­no, tamo gde je do kontakta sa alergenom došlo. Iznad ovih mesta se može postaviti i poveska, da se uspori prodiranje alergena u si­stemsku cirkulaciju. Ova se doza ponavlja na 2-3 minuta do stabili­zacije stanja pacijenta. U međuvremenu se

pacijent postavlja tako da se oslobode disajni putevi. Kad su se kardiovaskularna funkcija, tenzija i srčana frekvencija stabilizova- li, mogu se dati i antihistaminici parenteralno, beta-2 agonisti, ami- nofilin i steroidi. Svi ovi lekovi su neophodni tek kada je pacijent stabilizovan, a neposredna opasnost za život prošla. Delovanje ste- roida je sporo i nastupa posle približno 2-3 sata, ali se daju, jer po­lovina pacijenata sa anafilaktičkim šokom ima tzv. poznu anafilak- su. Ona se javlja posle 6-8 sati od rane, uzrokovana je prilivom za- paljenjskih ćelija (kasnom fazom alergijske reakcije) i može, tako- đe, biti fatalna. Pozna anifilaksa uglavnom ne reaguje na primenu adrenalina ili antihistaminika. Stoga se svi bolesnici sa anafilaktič­kim šokom moraju hospitalizovati i opservirati bar 12 časova. U di­ferencijalnoj dijagnozi anafilakse, javljaju se dva stanja. Prvo je va- gusna sinkopa, kada usled straha, umora, bola dolazi do nastajanja kolapsa, bradikardije i hipotenzije, ali nema urtikarije, angioedema i laringospazma. Drugo je češće u devojčica i izazvano je mikroem- bolizacijom lavirinta srednjeg uva kristalima penicilina; takvi paci­jenti imaju osećaj mračenja pred očima i tinitus. Ukoliko je pacijent imao anafilaksu na neki lek, on se više ne sme primenjivati. Među­tim, ukoliko se radi o jodnim kontrastnim sredstvima, a pacijent mora ponovo da se podvrgne snimanju sa kontrastom, može se sprovesti tzv. premedikacija, u kojoj se tri dana ranije daju steroidi i antihistaminici. Ukoliko je anafilaksa izazvana ubodima insekata, sprovodi se hiposenzibilizacija.