Trovanje pečurkama kod dece, deteta

Trovanje pečurkama je najčešće u proleće i jesen, u sezonama obilnih padavina i njihovog rezmnožavanja. Najveći broj trovanja pečurkama nije opasan po život i oporavak je spontan. Pojava simp­toma od strane gastrointestinalnog trakta unutar tri sata od ingesti­je ukazuje da će ishod i bez terapije biti povoljan, za razliku od tro­vanja Amanitom phalloides, kada se simptomi javljaju posle 6 sati.

Amanita phalloides (zelena pupavka ili zelena muhara) sadrži dva otrova: faloidin i amanitatoksin, koji je jedan od najjačih poz­natih otrova. Srednja letalna doza amanitatoksina iznosi 0,1-0,3 mg/kg telesne mase, a jedna kapa ove pečurke može da ima i 10- 15mg ovog otrova. Simptomi trovanja Amanitom phalloides, za razliku od trovanja drugim pečurkama, javljaju se unutar 6-24h od ingestije. Najpre deluje toksin faloidin, koji oštećuje gastrointesti- nalni trakt i dovodi do obilnog povraćanja i dijareje. Nekada se jav­lja i povišena telesna temperatura. Amanitatoksin se vezuje za albumine plazme i dovodi do oštećenja mnogih organa. Nakon 24- 48h od ingestije izaziva insuficijenciju jetre, između 48h i 72h insuficijenciju bubrega, a posle trećeg dana od ingestije i insufici­jenciju miokarda. Sa terapijom treba početi odmah, davanjem aktivnog uglja ili gastričnom lavažom i primenom antidota (Penicilin G i eventualno silibinin), koji sprečavaju vezivanje ama- nitatoksina za albumine plazme. Pored toga primenjuju se i pla- zmafereza koja ima za cilj uklanjanje otrova vezanog za albumine plazme.