Cerebralna paraliza kod dece

Cerebralna paraliza (CP) je statična encefalopatija, neprogresivni poremećaj kontrole pokreta, uspravnog stava i balansa tela.

Epidemiologija. Učestalost je 1,5-4/1.000 živorođene dece. Rizik je veći kod prematurusa (5-8% sa težinom ispod 1.500 grama).

Etiologija. Prenatalni faktori – 80% (bolest majke i/ili ploda, raz­vojne anomalije mozga, vaskularne okluzije, metabolički i genetski sindromi, infekcije). Perinatalnifaktori -10%: hipoksično-ishemična encefalopatija/intrakranijalna hemoragija. Postanatalni faktori – 10%: infekcije i trauma CNS, hiperbilirubinemija, hipoglikemja.

Klinička slika: odlika svih tipova je poremećaj mišićnog tonusa, položaja, refleksa, razvoja motorike i koordinacije pokreta. Simptomi su: spasticitet, nevoljni pokreti, poremećaj hoda i balansa.

Spastična (CP) (80%). Oštećenje kortikospinalnog trakta daje hipertoniju i hiperrefleksiju. Hemiplegija: ruka je obično jače zah­vaćena. Prvi simptomi se uočavaju od 4. do 12. meseca, šaka je sti­snuta, ruka semiflektirana, podlaktica je u pronaciji, hvat šakom asimetričan. Hod je kasnije na vrhovima prstiju sa cirkumdukci- jom. Kvadriplegija: zahvaćena su sva četiri ekstremiteta. Kontrola glave je slaba, ruke su flektirane u pronaciji, šake stisnute, trup i noge su u ekstenziji. Mogu biti prisutn: mikrocefalija, mentalna retardacija i epilepsija. Diplegija: noge su jače zahvaćene od ruku.

Ataksična (CP) (10%): oštećenje cerebeluma dovodi do pore­mećaj balansa tela, tremora, hipotonije. Motorni razvoj je usporen.

Diskinetična – horeo/atetoidna (40%): tonus je promenljiv, prisutni su nevoljni pokreti (horea, atetoza, distonija), otežano je držanje tela u uspravnom položaju.

Mešovita (CP). Ispoljava se spastičnom i ekstrapiramidnom simptomatologijom. Nastaje kod obimnih lezija korteksa, bazalnih ganglija i subkortikalnih veza.

Rana dijagnoza CP. U periodu novorođenčeta i odojčeta dija­gnoza je često otežana. Klinički znaci koji upućuju na CP su pro- menljivost mišićnog tonusa, usporen motorni razvoj, izmenjen posturalni tonus, održavanje primitivnih refleksa, asimetrična funkcija šake, teškoće pri hranjenju, kupanju i oblačenju, hipersali- vacija, neadekvatan kontakt sa okolinom. Dijagnoza unutar prva tri meseca života se postavlja kada su moždane lezije difuzne, a neurološki nalaz izrazito izmenjen. Kod većine dece je u uzrastu 6- 12 meseci jasno usporeno uspostavljanje miljokaza razvoja.

Pridruženi neurološki poremećaji: mentalna retardacija 50-75%, poremećaj govora 25%, epilepsija 40%, razrokost i poremećaji vida 30%, oštećenje sluha 20%, kontraktura zglobova, skolioza, subluksacija kuka.

Dijagnoza. Najvažniji su anamneza i neuropedijatrijski pregled Dalja ispitivanja se sprovode individualno (EEQ laboratorijske analize, genetska i metabolička ispitivanja). MR/CT glave može da
ukaže na vreme i vrstu moždanog oštećenja ili da otkrije stanja koja zahtevaju određenu terapiju (hidrocefalus, subduralni hema- tom, AV malformacije).

Terapija. Ona obuhvata fizikalna, okupaciona, ortotska poma­gala, logopedski tretman, hirurške intervencije, medikamentozna terapija za smanjenje spasticiteta (benzodiazepini, baklofen, botu- linski toksin). Najvažniji je multidisciplinami pristup u dijagnostici i organizovanju rehabilitacije.

Prognoza. Ukoliko je dete mlađe, prognoza je neizvesnija i zavi­si od težine motornog deficita, mentalnog razvoja, pridruženih poremećaja i kvaliteta rehabilitacije. Ukoliko dete ne sedi sa 4 i ne prohoda do 8 godine, nikada neće biti samostalno pokretno. Neizvesnija je prognoza mentalnog razvoja i edukativnih sposob­nosti. Realno je testirati sposobnosti deteta iz godine u godinu i na tome temeljiti rehabilitaciju. Dalekoročne prognoze su nesigurne. Mentalni razvoj je značajniji za životnu funkcionalnost.