Inflamatoma oboljenja mišića

Infektivni miozitis. Virusi su najčešći uzročnici. Replikacija viru­sa u skeletnim mišićima pre pojave viremije povezana je za mialgije koje se javljaju i kod virusnih oboljenja. Trihineloza i toksoplazmoza su jedine nevirusne infekcije koje dovode do miozitisa.

Dermatomiozits. To je autoimuni vaskulitis u mišićima, malim nervima, gastrointestinalnom traktu, vezivnom tkivu i koži. Početak je između 5. i 10. godine. Početni simptomi su neupadljivi (temperatura, slab apetit i umor). Mogu da traju nedeljama i mesecima. Ponekad je početak fulminantan, sa teškom mišićnom slabošću. Najređi oblik je univerzalna kalcinoza, sa postepenom, ireverzibilnom kalcifikacijom mišića, vezivnog tkiva i fascija. Na koži se javlja ružičasti eritem u obliku leptira na licu, očnim kapci­ma i ekstenzornim stranama ekstremiteta. Miopatija se ispoljava proksimalnom slabošću i bolovima u mišićima. Deca su nepokret­na za manje od mesec dana. CPK je povećana, a biopsija mišića pokazuje difuznu angiopatiju. Terapija se sprovodi kortikosteroidi- ma. Mišićna snaga se poboljšava, temperatura se normalizuje za 48 sati, CPK za nedelju dana. U slučaju slabog efekta primenjuju se citostatici. Plazmafereza se primenjuje ukoliko je imunosupresivna terapija neefikasna. Smrtnost je 5-30%.

Polimiozitis. Najčešće se javlja u sklopu sistemskih kolagenih vaskulamih oboljenja ili imunodeficijentnih bolesti. Klinički se ispoljava proksimalnom slabošću mišića, koja dovodi do umerene hendikepiranosti. Evolucija je više nedelja i meseci. Javljaju se duži periodi stabilnosti ili remisije bolesti. CPK je povišena za vreme evolucije bolesti, deca sa lupusom miozitisom imaju normalne vrednosti CPK. Biopsija mišića pokazuje nekrozu fibrila i inflama- tornu infiltraciju ali ne i perivaskularnu atrofiju karakterističnu za dermatomiozitis. Terapija kortikosteroidima je manje uspešna. Primenjuju se i drugi imunosupresivni lekovi.