Sinkopa kod dece, deteta
Sinkopa predstavlja iznenadni, kratkotrajni, prolazni gubitak svesti. Javlja se zbog reverzibilne hipoksije i poremećaja moždane perfuzije. Hipoksija nastaje zbog smanjenja moždanog protoka (usled hipotenzije) ili zbog smanjene saturacije krvi kiseonikom (anemije, srčane mane, plućne bolesti) ili kombinacijom oba poremećaja. Najčešće se viđa u adolescentnom periodu, češće kod devojčica.
Vazovagalne sinkope nastaju zbog istovremenog prisustva hipotenzije i bradikardije. Kardioinhibitorna sinkopa se javlja zbog izolovane bradikardije ili bradikardije koja je praćena pojavom hipotenzije. Vazodepresorna sinkopa se javlja kod izolovane hipotenzije, sa sistolnim pritskom nižim od 60 mmHg. Zbog povišenog tonusa vagusa sinkope mogu da se jave kod sportista, kada se u određenim situacijama pored bradikardije javlja i hipotenzija. “Situa- ciona” ili refleksna sinkopa se javlja za vreme fizioloških aktivnosti (mokrenje, defekacija, kašalj).
Kliničko ispitivanje
Anamneza. Tri ključne komponente u anamnezi su: otkrivanje precipitirajućih faktora, premonitorni simptomi i detaljan opis sinkopalne krize.
Precipitirajući faktori su važni za određivanje uzroka sinkope. Sinkope se najčešće javljaju u stojećem ili sedećem položaju, a praktično nikada u ležećem. Precipitirajući faktori su dugotrajno stajanje (venski zastoj), vlažne, tople i zagušljive prostorije, bolni i emocionalni stresovi i neprijatni mirisi. Od važnosti su i podaci o uzimanju lekova, naročito diuretika, hormona i antihipertenziva.
Premonitorni simptomi se javljaju neposredno pre gubitka svesti: muka, zamućenje vida, preznojavanje, vrtoglavica, laka glavobolja, palpitacije i hiperventilacija.
Sinkopalna kriza. Sinkopa obično traje između 8 sekundi i 1 minuta. Deca su bleda, puls je usporen. Posle zauzimanja ležećeg položaja puls postaje bolje punjen. Potpuni oporavak nastaje za 30- 60 minuta. Neposredno posle osvešćivanja pacijent nastavlja sa uobičajenom aktivnošću. Ne postoje postiktalna pospanost, konfuzija ili umor. Mogu da se uoče i 1-2 grča tonično-kloničnog karaktera. Potrebe za reanimacijom nema.
Obrada bolesnika obuhvata neuropedijatrijski pregled, EKG, me- renje arterijskog pritiska i glikemiju. Dopunska ispitivanja se retko sprovode.
Sinkope kod dece koja se bave sportom ili se javljaju u naporu, predstavljaju indikaciju za detaljno kardiološko ispitivanje.
“Table tilt test”. On služi za potvrdu dijagnoze, naročito kod pacijenata čije su svakodnevne aktivnosti poremećene čestim sinkopama. Sprovodi se praćenjem srčanog rada i krvnog pritiska prvo u ležećem, a zatim u uspravnom položaju u koje se dete dovodi naglim podizanjem kreveta za 80°
Diferencijalna dijagnoza. Slične kliničke manifestacije se javljaju kod kriza hipoksije, anemije, paničnih napada, hiperventilaci- onog sindroma, hipoglikemija, pregrevanja usled utopljavanja, krvarenja, tranzitornih cerebralnih ishemičnih ataka i epilepsije.
Terapija. Terapija sinkopa je individualna i može biti farmakološka i nefarmakološka.
Nefarmakološke mere uključuju edukaciju deteta i roditelja u cilju izbegavanja precipitirajućih faktora. Medikamentozna terapija se primenjuje kada ponavljane sinkopalne krize utiču na svakodnevnu aktivnost dece. Kod sindroma hronične ortostatske hipo- tenzije ordinira se fluorokortizon acetat. Primenjuju se i beta blo- katori i indometacin (kod dece starije od 14 godina).
