Lečenje trovanja kod dece
Većina toksina se brzo resorbuje iz digestivnog trakta. Tečne supstance se resorbuju za oko 30 minuta, a čvrste za 1-2 sata nakon ingestije. Ako se dekontaminacija digestivnog trakta obavi posle ovog vremenskog perioda, rezultati su manje uspešni. Danas se najviše preporučuje primena aktivnog medicinskog uglja, u dozi od lg/kg telesne mase, koji velikom apsorptivnom površinom uklanja najveći deo otrova. Kod teških trovanja, kada su prisutni simptomi koji ugrožavaju život, aktivni ugalj se može primeniti i više puta. Davanje aktivnog uglja nije od značaja kod trovanja alkoholom, teškim metalima i mineralima. Gastrična lavaža je tehnika koja podrazumeva ubacivanje sonde u želudac, a zatim se kroz sondu naizmenično ubacuje izotoni rastvor natrijum hlorida i aspi- rira rastvoreni sadržaj pomoću šprica. Na ovaj način se izbacuje manja količina toksina u odnosu na proces dekontaminacije aktivnim medicinskim ugljem. Gastrična lavaža kod bolesnika sa poremećajem svesti se primenjuje samo u bolničkim uslovima, zbog mogućnosti aspiracije.
Izazivanje povraćanja sirupom ipekakuane se danas retko koristi i takođe je kontraindikovano kod trovanja korozivnim supstancama. Primena rastvora polietilen-glikola za ispiranje celog digestivnog trakta smatra se da ima značaja kod trovanja supstancama koje se sporo resorbuju, kao što je gvožđe, ali se zbog neželjenih reakcija retko koristi.
Ostali terapijski postupci
Parenteralni unos tečnosti treba da odgovara fiziološkim potrebama (1600 ml/m2). Kod dece sa poremećajem svesti unos se ograničava na oko 1200 ml/m2 ili manje. Forsiranje diureze pri- menom diuretika se ne preporučuje. Alkalinizacija mokraće intra- venskom primenom bikarbonata može da ubrza eliminaciju salici- lata i fenobarbitona. Kod teških trovanja salicilatima, metanolom, etilen glikolom i amanitatoksinom, u zavisnosti od veličine čestice primenjuju se ekstrakorporalne metode eliminacije toksičnih sup- stanci kao što su dijaliza, plazmafereza ili hemoperfuzija.
