Akutni sinuzitis (upala, zapaljenje) sinusa kod deteta, dece, lečenje i prognoza
Paranazalni sinusi (maksilarni, etmoidalni, sfenoidalni i frontalni) su vazduhom ispunjene šupljine obbžene trepljastim kockastim epitetom i mukus produkujućim ćelijama. Koordinirana akcija treplji omogućava drenažu ovih prostora u nazofarings. Maksilarni i etmoidalni sinusi su prisutni na rođenju, dok se sfenoidalni i frontalni razvijaju kasnije u detinjstvu.
Do sinuzitisa dolazi usled smanjene drenaže sinusa i posledičnog nago- milavanja eksudata u sinusnoj šupljini. Smanjena drenaža se pojavljuje usled promena odlika sekreta, smanjenja aktivnosti trepljastog epitela i opstrukcije ušća sinusa. Infekcije sinusa mogu da se jave kao komplikacija atopijskih bolesti (npr. alergijskog rinitisa) ili virusnih infekcija gornjih respiratornih puteva (npr. nazeba). Česti respiratorni patogeni koji uzrokuju akutni sinusitis su S. pneumoniae, H. influenzae i M. catarrhalis.
Najčešće manifestacije sinuzitisa, rinoreja, kašalj sa ili bez povišene temperature nisu specifični zato što ovi znaci i simptomi mogu biti prisutni i u drugim infekcijama disajnih puteva. U akutnom sinuzitisu, pored rinoreje pristan je kašalj, a ponekad bezbolan i periorbitalni edem. Bol u predelu sinusa i čeona glavobolja se retko pojavljuju kod dece. Za kliničku dijagnozu sinuzitisa značajno je trajanje simptoma (gnojna sekrecija iz nosa >10 dana, febrilno stanje, temperatura > 39°C) koji podsećaju na produženu prehladu.
Pri pregledu, nazalna sluznica u-akutnom bakterijskom sinuzitisu je inflamirana. Prisustvo alergijskih podočnjaka, alegijskih nosnih nabora i Dennie linija takođe mogu da podrže dijagnozu atopijske bolesti. Perkusija Valleixovih tačaka retko kod dece izaziva bol ili osetljivost. Transluminacija maksilarnih sinusa ispod donje orbitalne rime preporučuje se kod dece starije od 10 godina. Ako postoji smanjenje prolaska svet- losnog snopa kroz palatum, nalaz može da sugeriše dijagnozu sinuzitisa. Radiološka evaluacija sinusa uključuje ili standardni rendgenogram ili kompjuterizovanu tomografiju. Oba mogu da se koriste u cilju dokazivanja zadebljanja sluznice (> 4mm) ili prisustva hidroaeričnih nivoa u sinusima. Aspiracija maksilarnih sinusa je standard za dijagnozu ali je zbog invazi- vnosti obično indikovana kod teških, atipičnih slučajeva ili u slučaju terapijskog neuspeha. Izbor antibiotika za lečenje sinuzitisa sličan je izboru terapije kod AOM (penicilini, cefalosporini, makrolidi).
