NEUTROPENIJA (sniženi neutrofili) kod deteta, dece, uzroci, posledice, lečenje i terapija
Neutropeniju sa ABN od 500- 1000/mm3 nazivamo umerenom, a ispod 500/mm3 teškom, što odražava težinu i učestalost infektivnih komplikacija neutropenije.
Pod neutropenijom se podrazumeva apsolutni broj neutrofila (ABN) ispod 1500/mm, a kod dece do druge godine ispod 1000/mm3. Ipak, u praksi, povećana učestalost infekcija se javlja tek pri vrednostima ispod 1000/mm3.
Stečene neutropenije su češće od urođenih, a najčešće su postinfektivne. Najveći broj bolesnika kod kojih se utvrdi neutropenija zapravo ima virusnu infekciju. Kod ovih bolesnika, neutrofilna rezerva kostne srži je očuvana, što po pravilu sprečava nastanak teških bakterijskih infekcija.
Neutropenija je poznata komplikacija primene antineoplastič- nih lekova i zračenja. Neutropenije izazvane drugim lekovima nastaju najčešće kao dozno-zavisni efekat, javljaju se najmanje sedam dana od početka uzimanja leka, a popravljaju se nekoliko dana po prestanku uzimanja leka. Međutim, moguća je i drugačija patogeneza i klinička slika, gde lek ima ulogu haptena i pokreće imune mehanizme. Neutropenije izazvane lekovima su ekstremno retke, izuzev neutropenije koja prati lečenje antikonvulzivima. Ovaj poremećaj predstavlja veliki problem, pošto je često teško naći adekvatnu zamenu. Preporučuje se da se uradi pregled koštane srži i ukoliko je ABN veći od 500/mm^, a koštana srž pokazuje dobru rezervu neutrofila, terapija može da se nastavi.
Autoimuna neutropenija nastaje usled povećanog razaranja neutrofila na periferiji izazvanog prisustvom autoantitela. Po pato- genezi je slična idiopatskoj trombocitopenijskoj purpuri. Najčešće se javlja kao izolovan poremećaj u dece od 8-30 meseci, a spontano prestaje do pete godine. Iako se radi o teškoj neutopeniji, interesantno je da ne dolazi do sepse ili pneumonija, već bolesnici imaju infekcije kože i potkožnog tkiva, stomatitis, infekcije gornjih disajnih puteva i otitis. Razlog za ovo leži u činjenici da je u koštanoj srži rezerva neutrofila očuvana i postoji hiperplazija bele loze. Najveći broj bolesnika čije je oboljenje ranije klasifikovano kao hronična benigna neutropenija, u stvari, ima ovu bolest. Ovaj poremećaj se takođe viđa, mada retko, u sklopu sistemskog eritemskog lupusa.
Izoimuna neutropenija ima istu patogenezu kao hemolizna anemija kod Rh inkompatibilnosti između majke i ploda. Incidenca je 2/1000 živorođene dece, a iščezava nakon 3-4 meseca. Obično nema za posledicu infekcije.
Ciklična neutropenija je dominantno nasledna sa varijabilnom ekspresijom i karakteriše se neutropenijom trajanja 3-5 dana koja se javlja na svakih 15-35 dana. Uz neutrofile, blago se ciklično menja i broj drugih elemenata. Oko 10% bolesnika može da ima teške infekcije.
Kada utvrdi da se radi o neutropeniji, lekar treba najpre da proceni da li je neophodno hitno hospitalizovati dete, tj. da li se radi o vitalno ugroženom septičnom bolesniku.
