Povrede kostiju kod dece
Specifičnosti povreda dečje kosti dolazi pored ostalog od anatomske lokacije i tipa preloma.
ANATOMSKE LOKACIJE
Male razlike u anatomskoj lokaciji povreda kosti dece mogu imati velikog odraza u pogledu tretmana i prognozi.
Diafizarni prelomi nalaze se u predelu dijafize čije su osnovne karakteristike kompakrtna kost i jak periost. Ove osobine se manjaju tokom rasta.
Metafizarni prelomi su na mestu trabekularne kosti koja se remodelira i porozne kortikale. Ove osobine dozvoljavaju specifičan kompresivni tip preloma.
Fizarni prelomi obuhvataju sve prelome koji na bilo koji način zahvataju fizu. Osnovna njihova karakteristika da mogu uticati na rast. Naročito je značajno da mogu dovesti do usporenja ili prekida rasta dela ili cele fize sa različitim posledicama. Različiti tipovi preloma spadaju u ovu grupu sa specifičnim tretmanom i različitom prognozom.
Epifizarni prelomi se nalaze u hrskavičnom ili koštano-hrskavičnom delu epifize. Njihovi problemi se uglavnom dijagnostičke prirode jer je hrskavica radiotrasparentna.
Artikularni prelomi su u zglobnom predelu i zahvataju hijalinu ili hijalinu i subhondralnu kost i hrskavicu. Njihova specifičnost je otežano zarastanje i neophodnost idealne repozicije.
Epikondilarni prelomi se izdvajaju zbog mišićnih pripoja na mestu preloma, specifičnosti građe i tenzionih fiza.
Subkapitalni prelom karakteriše metafizarna građa na mestu preloma lokalizovanog subkapitalno.
Suprakondilarni prelomi u suštini metafizarni, a specifična im je samo anatomska lokacija.
Transkondilarni prelomi: pored specifičnog položaja oni su obično fizarni.
Interkondilarni prelomi zahvataju epifizu i artikularnu površinu. Zahtevaju specifičnu, često hiruršku repoziciju.
TIP PRELOMA
Longitudinalni prelom je onaj kod koga linija preloma prati uzdužnu osovinu kosti. Češći je u kasnom detinjstvu. Dobro zarastaju.
Transverzalni prelom je onaj kod koga linija preloma ide poprečno u odnosu na osovinu kosti. Tipičan je za metafize mada se često nalazi u predelu dijafize i epifize. Ovi prelomi često prave probleme u pogledu održavanja reponovanog preloma.
Kosi prelom. Linija je kosa u odnosu na osovinu. Često je po tipu zelene grane. Mogući probelemi su sa repozicijom a povremeno i sa održanjem fragmenata.
Spiralni prelom. Prelomna linija se spušta i okružuje osovinu kosti. Pogađa češće noseće kosti starije dece i butnu kost dece koja su tek prohodala. Zarastanje je obično dobro; kalus obilan.
Impaktirani prelomi pogađaju prvenstveno metafize. Kod njih dolazi do nabijanja trabekula i porozne kortikale. Obično nema problema sa repozicijom niti sa održanjem odlomaka (fragmenata).
Kominutivni prelomi su retki kod mlađe, a češći kod starije dece.
Savijanje kosti je plastična deformacija kosti koja nastaje pod dejstvom sile. Specifičan je prelom za decu. Pogađa prvenstveno mlađi uzrast. Najčešće se dešava kod fibule i ulne. Plastična defromacija, naročito kod mlađe dece se spontano koriguje. Kod dece preko četiri godine se preporučuje redukcija plastičnog deformiteta, naročito kada prelazi 200 angulacije, kada je klinički evidentan ili kada ometa pokrete prosupinacije. Korekcija krivine nije uvek laka, naročito ako parna kost nije polomljena. Često je potrebna opšta anestezija i sila koja pritiska na vrh krivine nekoliko minuta Plastična deformacija ulne se često nalazi kod iščašenja radiusa.
Prelom po tipu zelene grane (greenstick, an bois vert) je čest i specifičan prelom u dečjem uzrastu. Proizilazi iz građe dečje kosti koja je fleksibilna i ima jak periost. Kost nije u celosti polomljena. Na konveksnoj strani korteks i periost su kompletno pokidani. Na konkavnoj strani periost je očuvan, a korteks plastično deformisan. Repozicija je ortopedska i anatomksa. Pri repoziciji treba uvek polomiti i drugi korteks i periost, a zatim korigovati pravac. Zarastanje je dobro. Kasnije postoji povećana mogućnost refaktura.
Torus prelom je prelom koji karakteriše dečju kost, a dobio je naziv zbog izgleda koji podseća na osnovicu arhitektonskog stuba. Najčešeće se nalazi na prelazu metafize i dijafize.
