Prelomi kostiju – frakture

Prelom (prekid kontinuiteta kosti) mo­že biti potpun ili nepotpun. Nepotpuni prekid naziva se fisura. Infrakcija je odlo-mljeni manji deo kosti. Avulzioni prelom nastaje kada tetivni ili ligamentarni pripoj otrgne deo kosti.

Poseban oblik nepotpunog preloma vi­đamo kod dečjih povreda tipa „zelene grančice”. Kod te vrste preloma koretks kosti je prekinut na konveksnoj strani, dok je na konkavnoj samo savijen ili anguliran. Na dugim kostima prelom se može nalazi­ti na epifizi, metafizi ili dijafizi pa se tako i označava.

Dijafizni prelomi mogu biti u gornjoj, srednjoj ili donjoj trećini kosti.

Intraartikularni prelomi zahvataju zglob­ne površine.

Prelomi se takođe mogu označava­ti i prema određenoj koštanoj promi-nenciji kroz koju prolaze (medijalni ma-leolus, spina tibije, veliki trohanter i dru­go).

Prema stanju kože i mekih tkiva, prelo­mi se dele na zatvorene i otvorene.

U zavisnosti od etiologije, prelomi se dela na traumatske, patološke i prelome usled zamora. 

Podela preloma

Za izbor načina lečenja i prognozu, vr­lo je korisna podela preloma prema izgle­du prelomne linije.P

oprečni prelom je upravan na uzdužnu osovinu kosti. Kratki kosi prelom zaklapa sa uzdužnom osovinom kosti ugao manji od 45°, dok dugi kosi prelom čini ugao ve­ći od 45°. Spiralni prelom se uvrće oko uzdužne osovine kosti. Segmentalni pre­lom je na dva ili više nivoa, pri čemu pre­lomne linije ne komuniciraju međusobno. Kominutivni prelom ima više fragmenata utisnutih jedan u drugi. Kod kompresivnog preloma kost gubi dužinu usled pritiska su-sedne kosti ili kostiju. Ovaj tip se najčešće viđa kod preloma tela kičmenog pršljena. Luksacioni prelom je iščašenje zgloba udru­ženo sa prelomom pojedinih zglobnih de-lova. Epifizioliza je povreda kosti karakte­ristična za mlađi uzrast koja zahvata epifiznu hrskavicu, tj. zonu rasta.

U odnosu na položaj fragmenata, pre­lom može biti nedislociran ili dislociran. Kod nedislociranih preloma očuvana je normalna anatomija kosti, dok je kod dis­lociranih ona poremećena.

Dislokacija (promena položaja fragmen­ta u odnosu na normalan anatomski oblik kosti) može biti:

1. ad latus (po širini u stranu),
2. ad longitudinem (po dužini),