Dijagnostika i lečenje preloma kostiju

Dijagnoza preloma postavlja se na osno­vu anamnestičkih podataka, lokalnog nala­za i radiografije.

Anamnestički podaci pružaju mogućnost uvida u mehanizam i intenzitet traume koja je izazvala prelom.

Lokalni nalaz je kod izvesnih preloma oči­gledan, dok kod drugih na osnovu njega možemo samo posumnjati da je reč o pre-lomu.

Nesigurni znaci preloma su: bol, otok i gu­bitak funkcije.

Sigurni znaci preloma su: deformacija, pa­tološka pokretljivost (koju ne treba provera-vati) i krepitacija (koju ne treba izazivati).

Mogu biti prisutni i gubitak senzibiliteta, gubitak distalnog pulsa, bledilo ili cijanoza ekstremiteta.

Radiografija omogućuje sigurnu i pre­ciznu dijagnozu, kao i detaljnu proce-nu preloma, što je neophodno za ade­kvatan način lečenja. Potrebne su ra­diografije povredene kosti, najmanje dve projekcije, uključujući i dva susedna zglo­ba. U izvesnim slučajevima koriste se CT i NMR.

Lečenje preloma

Osnovni cilj lečenja preloma je da se postigne solidno zarastanje i uspostavljanje funkcija povredenog ekstremiteta pribli­žna onoj pre povrede. Idealni cilj bio bi da se ovo postigne što pre i bez rizika od ra­nih i poznih komplikacija.

Za uspešno postizanje ovog cilja potreb­no je da se odgovarajuće lečenje započne što ranije na samom mestu povređivanja, da se održava u toku transporta i nastavi definitivnim zbrinjavanjem u bolničkoj ustanovi.

U lečenju razlikujemo prehospitalne po­stupke (od mesta udesa do bolnice) i de­finitivno zbrinjavanje u odgovarajućoj usta­novi