Porodjajne povrede glave kod bebe 

Incidenca porođajnih povreda glave se ne zna tačno. Međutim, procenjuje se da 10-20% svih neonatalnih smrtnih ishoda otpada na intrakranijalnu hemoragiju (3-5 umrlih na 1000 živorođenih). Za razliku od jakih sila koje su uzrok postnatalnih povreda glave, kod prenatalnih povreda najčešći uzroci su oni k ji dovode do produženog pritiska na glavu u porođajnom kanalu (npr. prematuritet, cefalopelvi&ia disproporcija, karlični ili brzi porođaj, produženi porođaj, porođaj završen lošom aplikacijom fdrcepsa ili vakuum ekstraktora).  

Klinički nalaz

1. Povrede mekih tkiva mogu da se ispolje kao eritem, ekskorijacije, nekroze kože, rane od skalpela posle carskog reza, naduvi ili kefalhematom. Kefalhematom ie subperiostalni krvni podliv koji može toliko da naraste da dovede do hipovo-[emičnog šoka i sekundarne anemije.
2. Frakture su često asimptomatske pa se i ne dijagnostikuju, sem kada su jdružene sa nekim drugim povredama. Kod oko 25% kefalhematoma postoji i inearna fraktura kostiju lobanje. Okcipitalne frakture su najčešće smrtonosne jer lastane fatalno krvarenje prilikom hiperekstenzije kičme dok je glava fiksirana na zlazu iz porođajnog kanala za vreme karličnog porođaja.
3. Jntrakranijalna hemoragija (Haemorrhagia intracranialis): ekstraduralna lemoragija, uzrokovana porođajnom traumom, je izuzetno retka. Subarahnoidalna lemoragija se dijagnostikuje kod oko 8-10% novorođenčadi. Najznačajnija posle-lica toga je arahnoiditis sa konsekutivnim komunikantnim hidrocefalusom. Subdu-alne hemoragije su takođe rede, a ako se i dijagnostikuju, Onda su to hronične forme, htracerebralne hemoragije su posiedica teških kraniocerebralnih trauma udruženih ;a hipoksijom kada dolazi do cepanja venskih sinusa, velike Galenove vene, cepanja tentorijuma itd. Klinička slika je krajnje atipična. Vrlo male hemoragije prolaze uglavnom asimptomatski. Ukoliko je krvarenje izrazito, kliničku sliku karakteriše trijas: krize apneje sa cijanozom, poremećaji svesti i konvulzije. Fontanele su napete, a suture proširene. Najznačajniji neurološki znak je asimetrija ili odsustvo Morovog refleksa, te slab ili odsutan refleks sisanja. Kod prematurusa su najčešće javlja intraventrikularno ili periventrikularno krvarenje zbog morfoloških osobina subependimnog matriksa koji daje slabu potporu sitnim krvnim sudovima. Klinički tok intraventrikularne hemoragije može ići sa iznenadnim pogoršanjem respiratorne funkcije, hipotenzijom, acidozom, hipotermijom, komom i fiksiranim zenicama, konvulzijama što može dovesti do fatalnog ishoda tokom nekoliko minuta do neko­liko sati.

Lečenje je uglavnom simptomatsko, s tim što komplikacije zahtevaju najčešće neurohirurško lečenje. Specifična terapija je usmerena na korekciju metaboličkih i elektrolitnih poremećaja. Preventivno davanje E vitamina i Kj može da smanji učestalost i intenzivnost krvarenja kod novorođenčadi sa malom telesnom težinom. Neurohirurško lečenje (subduralno-peritonealni ili subduralno-atrijalni šant) je ponekada neophodno, s tim što šant procedure treba odložiti dok se koagulumi ne razlože. Povremene i ponovljene subduralne punkcije imaju dobar efekat kada su prisutne efuzije.