STRANA TELA JEDNJAKA (CORPUS ALBENUM ESOPHAGI) STRANA TELA U GASTROINTESTINALNOM TRAKTU kod deteta, dece
Zadesno gutanje stranih tela je tipično za dečji uzrast i utoliko je češće što je dete mlađe. Većina stranih tela koja prave nevolje učine to u jednjaku. Ona mogu izazvati teške komplikacije kao što su: perforacija jednjaka, apsces vrata, medija-stinitis, fistule jednjaka, apsces pluća…Slične komplikacije su moguće bilo gde u gastrointestinalnom traktu.
Najčešća progutana strana tela u dece su novac, delovi igračaka, kosti, igle sigurnice, dugmad, mikrobaterije… Strana tela jednjaka se obično zaustavljaju na jednom od fizioloških suženja: krikoidnom (C6) 80%, aortnom (Th4) 15% i dijafrag-malnom samo oko 1% (Nandi 1978).
Pri postojanju patološkog procesa na jednjaku (ožiljna ili urođena stenoza, ahalazija…) strana tela mogu postati i delovi hrane.
Klinička slika zavisi od veličine progutanog predmeta, uzrasta deteta i stepena opturacije lumena jednjaka. Ukoliko nema anamneznog podatka o gutanju stranog tela, na njega treba pomisliti kada:
—dete odbija hranu,
– ima hipersalivaciju,
– retrosternalni bol ili diskomfor pri gutanju,
– povraćanje, podrigivanje i kašalj,
– zbog pritiska otečenog jednjaka na traheju moguća je i dispneja.
Međutim, treba znati da su mnoga deca bez ikakvih simptoma. Konačna dijagnoza se postavlja rendgenološkim i ezof agoskopskim istraživanjem. Potrebno je da radiografija obuhvati glavu, vrat, grudni koš i abdomen sa karticom jer strano telo može biti locirano bilo gde od baze lobanje do poda kartice. Lako se otkrivaju rentgen netransparentni predmeti, dok plastične, drvene predmete, nekada, ni kon-trastno ispitivanje, koje zbog aspiracije može biti opasno, ne otkrije. Kao kontrastno sredstvo treba koristiti barijum koji se može, ponekad, “zalepiti ” za strano telo i olakšati njegovo spontano izbacivanje. Zato je pasaža gastrointestinalnog trakta obavezna pre svake endoskopske procedure ili laparotomije.
Većina perforacija nastaje 24 časa posle guranja stranog tela i zato je važno što pre postaviti dijagnozu, izvaditi strano telo i sprečiti zapaljensku reakciju i komplikacije.
Postupak i tečenje
Kada se strano telo lokalizuje, njegova veličina i karakteristike određuju tretman. Endoskopsko uklanjanje, dakle pod kontrolom oka, neophodno je za sve objekte impaktirane u jednjaku. Čak i za tupe predmete čekanje na spontani prolaz u želudac nije preporučljivo. Pokušaj anterogradnog guranja predmeta u želudac buži-jama-sondama, ili pokušaj retrogradnog vađenja stranog tela, ispod stranog tela naduvanim Foleyevim kateterom, nosi velike rizike.
Metalni novac i dugmad
Od njihove veličine zavisi da li će se zaglaviti u jednjaku, zadržati u abdomenu, ili pasirati kroz GI trakt bez zadržavanja. Kada prodru u želudac, može se dosta pouzdano tvrditi da će ih izbaciti prirodnom pasažom u roku od 24-48 h.
Igle sigurnice
Za zatvorene igle sigurnice vredi isto što i za novčiće i dugmad. Otvorene se mogu impaktirati u jednjaku i tada se moraju ezofagoskopski vaditi u anesteziji, a ako stignu u želudac skoro uvek se izbace bez komplikacija.
Polomljene plastične igračke
Mogu biti vrlo opasne jer su ponekad šiljaste, uglaste, a radiotransparentnost dovodi do odlaganja dijagnoze. Zato mogu nastati ulceracije, medijastinitis, pa i TEF.
Ukosnice
Obično lako prođu sve do duodenuma. Ako su preduge.ne mogu proći, pa je potrebna laparotomija, jer su opisane perforacije druge porcije duodenuma.
Alkalne disk baterije
Opisane su perforacije gastrointestinalnog trakta sadržajem alkalnih baterija. 3roff preporučuje sledeči postupak (1986):
– ništa per os,
– radiografija gastrointestinalnog trakta,
– ako je u orof arinksu ili jednjaku, ako je dete bez simptoma treba da se ukloni aidoskopski ili tehnikom sa Foleyevim kateterom. Posle uklanjanja potrebna je opservacija 2—3 nedelje zbog moguće stenoze jednjaka,
– kada stigne u želudac ili drugi deo GIT-a, a na radiografiji je intaktna, postupak je kao sa drugim tupim predmetima. Mogu se dati laksativi (magnezijum-•sulfat ili magnezijum-citrat), da se ubrza pasaža,
– čim se pogorša klinička slika (lokalizovani Peritonitis, opstrukcija), ili radiografija pokaže da je baterija oštećena, ona se mora operativno ukloniti. Ako baterija za 7 dana ne prođe želudac mora se endoskopski izvaditi. Ako se 5-6 dana sadrži zaglavljena u tankom crevu a laksativi je ne pomere, mora se ukloniti operativno. Ako intaktna baterija dostigne kolon, klizmama treba ubrzati pasažu.
Postupak i savet roditeljima
Kada dostignu želudac za 90-95% progutanih stranih tela se može očekivati spontana eliminacija u toku 24-72 h i ona se mora utvrditi pažljivim pregledom stolice od strane roditelja. Problemi u pasaži mogu nastati na sledećim nivoima: pilorus, duodenum, Treitzov ligament, ileocekalni region, mesta prethodnih hirur-ških anastomoza, kongenitaine stenoze i divertikulumi gastrointestinalnog trakta.
Primenjuje se konzervativni ambulantni tretman. Roditeljima se da savet da dođu nc kontrolni pregled ukoliko se pojave bol u trbuhu, povraćanje, hematemeza, tnelena, skok temperature ili ako ne identifikuju objekt u stolici u toku 3-4 dana. Savetuje se normalna ishrana. U toku ambulantnog tretmana ne davati laksative (Benson i Lloyd 1979). Ako je predmet na kontrolnoj radiografiji još prisutan, a pacijent je bez simptoma preporučuje se dalja opservacija u toku 4-5 nedelja. Kontrolne radiograf ije praviti na 7 dana, ili češće ako se radi o oštrom predmetu, 4a bi se procenilo kretanje stranog tela.
Ako je tupo strano telo impaktirano najednom mestu u toku mesec dana, to je indikacija za laparotomiju, dok je za oštre predmete ta granica 15 dana (Jones 1983). Groff (1986) smatra da strano telo zaglavljeno u duodenumu ili tankom crevu, duže od 7 dana, i nakon pasaže, treba operativno ukloniti. Klizmama se može pokušati evakuacija duže od 7 dana zaglavljenog stranog tela u kolonu. Iz rektuma i kolona se neka strana tela mogu izvaditi endoskopski kroz dilatirani analni sfinkter.
Osim fizičkih osobina progutanih stranih tela, treba pažljivo razmotriti i njihov hemijski sastav. Ukoliko predmet sadrži olovo, ne srne se ostaviti u želucu duže od 1 nedelje, a u donjem gastrointestinalnom traktu duže od 2 nedelje.
