Gastroezofagealna refluksna bolest (GER) kod deteta, dece, beba, bebe
Klinička slika
Najčešći simptom GER je povraćanje, a dopunjuju ga znaci ezofagitisa i aspiracije. Klinička slika se razlikuje, zavisno od uzrasta.
Infantilno doba
- Povraćanje je glavni simptom. Nije eksplozivno i ne sadrži žuč. Pojavljuje se i slabo napredovanje, koje se popravlja na konzervativni tretman. Ponavljani otitisi su rezultat refluksa u Eustahijeve tube;
- Ezofagitis je u ovom uzrastu retko tako težak da dovede do krvarenja sa anemijom i strikturama. Retrosternalni bol verovatno postoji pa su plač, izrazita iritabilnost ove dece i prekinuti san njegove moguće manifestacije. Strikture jednjaka su najteža konsekvenca GER. Obično su na distalnom jednjaku odmah iznad dijafragme. Aspiracija je česta posledica GER. Kronične bronhopneumonije, astma, apneje i “sindrom iznenadne smrti” su njene manifestacije.
Deca preko 2 godine
1. Povraćanje se češće manifestuje kao regurgitacija kiselog gastričnog soka ili prethodnog obroka u f arinks što može izazvati kašalj, stridor, pa i laringospazam. čest simptom GER je retrosternalno pečenje i ta deca češće razvijaju strikture;
2. Ezofagitis se najčešće ispoljava disfagijom (bolno, otežano gutanje), okultnim krvavljenjem i anemijom. Bolovi u epigastrijumu i substemalno, naročito posle jela i noću mogu biti znak ezofagitisa. Moguća je pojava i sveže i stare krvi u povraćenom sadržaju;
3.Aspiracije se u ovom uzrastu ispoljavaju kao astma i hroničnebronhiektazije.
Dijagnozne metode
1. Pasaža jednjaka sa fluoroskopijom (barijumom), koja daje sledeće informacije:
a) oštećenja mukoze, strikture,
b) prisustvo hijatus hernije,
c) oštećenja mehanizma gutanja i motiliteta ezofagusa,
d) postojanje odloženog pražnjenja želuca,
e) stepen GER:
I – distalni ezofagus, II – proksimalni-torakalni ezofagus,
HI – cervikalni ezofagus, \
IV-kontinuirani refluks,
V – aspiracija u traheobronhijalno stablo; /
2. Kontinuirani 24 časovni pH monitoring je vrlo tačna metoda za dijagnosti-
kovanje GER. pH ispod 4 se smatra signifikantnim. Stepen ezofagitisa visoko
koreliše sa trajanjem epizoda refluksa (Boix-Ochoa 1986); ,
3. Ezofagusna manometrija;
4. Ezofagoskopija određuje stepen ezofagitisa:
I eritem mukoze,
n vulnerabilnost mukoze, HI ulcerozni ezofagitis, IV strikture.
Kod svih pacijenata sa IH i IV stepenom neophodna je operacija. , ,
5. Biopsija je esencijalna da odredi stepen inflamatornih promena, pa i prog-
nozu (Leape i sar. 1981).
Lečenje
Smatra se da kod svih pacijenata ispod 12-15 meseci treba inicijalno započeti , konzervativni tretman. On daje uspeh u 90% slučajeva. U starije dece uspeh je znatno manji (Boix – Ochoa 1986);
Konzervativni tretman se sastoji iz sledećih mera:
-polusedeći položaj (45-60°) ili položaj potrbuške 30° u toku 24h, pa i u toku transporta;
– antacidi;
– antagonisti histaminskih receptora (cimetidin, ranitidin). Konzervativni tretman se primenjuje bar 6 meseci. Treba znati da već posle 7 dana može doći do gubitka simptoma i znakova, ali ne i refluksa i zato ne treba
prekidati tretman.
Kada konzervativni tretman ne da rezultate, kod ulceroznih ezofagitisa, štrik-tura, kod čestih po život opasnih apneja i aspiracija, kod slabog napredovanja, i pored adekvatne terapije indikovana je antirefluks operacija (fundoplikacija po Nissenu). Konzervativni tretman je češće insuficijentan u prisustvu udruženih anatomskih anomalija kao kod atrezije jednjaka, malrotacije, omfalocele i u prisustvu neuroloških oštećenja i tu se treba znatno ranije odlučiti na operativno lečenje. Rezultati operativnog lečenja su zadovoljavajući u 98% slučajeva (Boix-Ochoa 1986).
Od komplikacija najčešće i najteže su stenoze jednjaka. Operaciju treba svakako uraditi pre peptičkog ezof agitisa koji izaziva ireverzibilne promene i fibrozne strikture.
