Opekotine kod deteta, dece
Opekotine spadaju u posebnu grupu povreda izazvanih dejstvom termičkog agensa. Učestalost opekotina, računajući celokupnu populaciju je 1% godišnje. Polovina od svih opečenih zadobijaju takve povrede da zahtevaju tretman lekara, a 20% od svih hospitalizovanih su deca. Deca najčešće zadobijaju opekotine u kući i to u kuhinji i kupatilu, što ukazuje na mesto gde treba sprovoditi prevenciju. Najčešće su u uzrastu ispod 5 godina, što se tumači nedostatkom iskustva, radoznalošću i motornom nezrelošću.
Klasifikacija opekotina prema agensu
Opekotine uzrokovane vlažnom toplotom — ambustiones
Opekotine uzrokovane suvom toplotom — combustiones
I stepen — epidermalne Ilastepen — dermalne superficijalne IIb stepen — dermalne duboke III stepen — subdermalne |
Opekotine prvog stepena odlikuju se eritemom, lakšim edemom kože i bolon Tipičan primer su opekotine izazvane suncem. Ovo su najlakše opekotine i prolaz spontano ostavljajući lako perutanje kože. U pc g edu tretmana, kod manjih opeke tina se savetuje hlađenje kože, što dovodi do brzog smirivanja bola.
Opekotine drugog stepena odlikuju se pojavom bula. One su rezultat povećan kapilarne permeabilnosti, nastale kao rezultat termičkog oštećenja zidova krvni sudova. Ispunjene su tečnošću koja po sastavu odgovara krvnoj plazmi, a nastaj* epidermolizom i nakupljanjem tečnosti ispod odlubljenog epiderma. Opekotine se mogu kiasifikovati na Ha i Ilb, gde su prve površne opekotine, izrazito bolne s kožom bledocrvene boje, prekrivene kidljivim bulama. Zarastaju za 10 dana.
Opekotine Ilb stepena su dublje, beličaste boje kože i manje bolne na dodii Epitelizacija je mnogo sporija, proliferacijom epitela iz adneksa kože.
Opekotine III stepena se karakterišu marmoriziranom, smeđe obojenon kožom, tzv. eshara. Bezbolne su na dodir zbog destrukcije nervnih završetaka u koži Adneksi su takođe uništeni, te se epitelizacija vrši samo od ivica opekotine. Karak teristično je da kao rezultat prolongiranog šoka ili infekcije može doći do prelask; opekotine iz površne u duboku.
Prema zahvaćenoj površini opekotine se mogu kiasifikovati na manje (d< 15%), a preko ovog procenta su velike opekotine. Ova podela nema apsolutni vrednost jer se kod deteta mlađeg od 2 godine i manja opekotina (do 5%) tretira kac teška.
Tretman počinje neposredno po nastanku opekotine. Kao prvu pomoć potrebno je ukloniti izvor toplote. Opečenu površinu hladiti hladnim oblozima termoforom sa ledom. Opečenu površinu pokriti čistom gazom i zavojem. U šlučaji večih opekotina potrebno je što pre uključiti infuziju.
Ambulantni tretman se sprovodi kod manjih op ;-tui*. Očistiti opekotine antiseptičkim rastvorom, pokriti vazelinskom gazom, postaviti nekoliko slojeva gazi i zaviti. Prvo previjanje se vrši drugog ili trećeg dana kada je već moguće ustanovit dubinu opekotine i doneti odluku o daljem tretmanu. Ukoliko je opekotina veća oć 10%, indikovana je hospitalizacija. Isto važi i kod opekotine od 5%, ukoliko je i pitanju dete ispod 2 godine, kao i opekotina lica, dlanova ili tabana.
Odlika opekotina je gubitak cirkulišuće tečnosti. Kod većih opekotina gubitak je dovoljno velik da prouzrukuje opekotinski šok. Ovaj gubitak ne odnosi se samo na tečnost koja se neposredno izgubi preko opečene površine već i na onaj deo tečnosti koji nastaje nagomilavanjem tečnosti u tkivu i formiranju edema.
Opekotinski šok je u suštini hipovolemijski šok i njegova prevencija i lečenje svode se na nadoknadu tečnosti putem infuzije koloida i kristaloida.
Oko 2-5 dana nakon povređivanja razvija se takozvana diuretska f aza. Uspostavlja se integritet kapilarnog zida i dolazi do reapsorpcije edema. Dolazi do pojačane diureze, i to je vreme kada treba smanjiti unos tečnosti da bi se sprečio razvoj kongestivne srčane insuficijencije.
Konzervativni tretman opekotina svodi se na toaletu opečene površine antisep-tičkim rastvorom, zatim vazelinskom gazom i običnom gazom natopljenom u anti-septički rastvor. Odlični rezultati se postižu primenom srebro-sulfadijazina (Der-mazin).
Hirurško lečenje opekotina ima za cilj da se odstrani nekrotična koža, najčešće metodom tangencijalne ekscizije, a defekt koji tako nastane pokriva se transplanta-tima kože. Obično se tangencijalna ekscizija vrši od 48-72 časa nakon povređivanja, kada je faza šoka uveliko prevladana, a moguće je oceniti dubinu opekotine odnosno koju površinu treba ekscidirati.
Dnevna potreba vode
do lOkgtt = 100 ml/kg tt;
10-20kgtt = 1000 ml + 50 ml za svaki kg iznad 10 kg; > 20 kg tt = 1500 ml + 20 ml za svaki kg iznad 20 kg;
Količina koloida (ml) + količina kristaloida (ml) + + dnevne potrebe vode = ukupna dnevna potreba
Zbir ove tri količine predstavlja ukupnu količinu koju treba dati u toku 24 časa. Pravilo za određivanje površine opekotine je prikazano na slici 22.1. Tempo davanja je sledeći. Tokom prvih 8 h daje se polovina od proračunate količine. Ostatak se daje tokom sledećih 16 h. Ove formule su predviđene za odrasle, a za decu se preporučuje dati nešto veću količinu koloida na račun kristaloida. Sledećih 24 h potrebno je dati polovinu od ove količine.
