Kongenitalni mišićni tortikolis kod beba, dece
Tortikolis karakteriše stalni nenormalan položaj glave u odnosu na ravan ramena. On se negde naziva “opstretikalni” čime se prejudicira patogeneza. Tačno je daje polovina dece sa tortikolisom rođena sa “prednjačećom” zadnjicom i daje više od polovine imalo neke teškoće pri rođenju, ali je utvrđeno postojanje tortikolisa i intrauterino (kompresija, oligoamnion), kao i u dece rođene carskim rezom. Postoje i oblici stečenog tortikolisa. Često tortikolisu prethodi privremeni tumor sternoklei-domastoidnog mišića.
Klinička slika tortikolisa je jasna i nju karakteriše:
a. Karakterističan položaj: glava je uhom nagnuta prema ramenu zahvaćene
strane i rotirana bradom prema zdravoj strani. Vilica je podignuta, a potiljak spušten.
Položaj je stalan i nereduktibilan;
b. Vrpca retrahovanog mišića sa prednje strane vrata je uočljiva i palpabilna sa
strane tortikolisa;
c. Asimetrija lica i lobanje u vidu spljoštenja na strani lezije;
d. Kompenzatorni položaj je uočljiviji u starije dece, a ogleda se u kompenza-
tornoj skoliozi sa konkavitetom na strani lezije. :
Deformitet može da se primeti već na rođenju ili može da bude evidentan u trećoj ili četvrtoj nedelji. U neonatalnom periodu se palpatorno obično otkriva neosetljiv tumor u sternokleidomastoidnom mišiću. Vremenom adaptivne promene postaju, izraženije.
Tortikolis može da nastane usled kontrakture drugih mišića: skalenusa, omo-hioidhog i dr.
Svakom pacijentu sa tortikolisom treba uraditi radiografiju vratne kičme radi isključivanja urođenih anomalija kičme kao što su hemivertebra, unilateralna atlan-tookcipitalna fuzija i Klippel-Feilov sindrom (koštani tortikolis). U diferencijalnoj dijagnozi treba razmotriti traumatski poremećaj vratne kičme, Potovo oboljenje, reumatizam i druge forme stečenih lezija kostiju. Pored navedenih, postoje sledeće forme tortikolisa:
Tortikolis okularnog porekla je rezultat držanja glave usled astigmatizma i paralize mišića oka. Stoga uvek treba proveriti i u slučaju potrebe lečiti okularne lezije.
U diferencijalnoj dijagnozi uzeti u obzir: nervni tortikolis, histerični, tortikolis iz navike, cikatricijalni posle opekotina, inflamatorni zbog zapaljenja u predelu vrata, kompenzatorni zbog skolioze i druge.
Lečenje treba početi čim se dijagnoza postavi. Ono podrazumeva istezanje skraćenog mišića od strane terapeuta ili roditelja. Ukoliko ne dolazi do izlečenja zikalnom terapijom do kraja prve godine života, indikovana je hirurška interven-ja. Sve hirurške intervencije se mogu svesti u nekoliko grupa: hirurške intervencije pa dezinsercija proksimalnog ili distalnih pripoja, hirurške intervencije čiji cilj je roduženje skraćenog mišića Z plastikom i totalno odstranjenje mišića. Ranije je ruršku intervenciju pratila imobilizacija u hiperkorigovanom položaju, a u novije eme se posle kraće imobilizacije Sancovom kragnom nastavlja fizikalna terapija.
