Šta je iščašenje zgloba ramena (luxatio glenohumeralis)?
Iščašenje zgloba ramena predstavlja najčešći oblik iščašenja od svih zglobova u telu, pri kom dolazi do poremećaja anatomskog odnosa izmedju nadlakatne kosti (humerus) i gloneoidalne jame lopatice.
Zglob ramena može da bude dislociran napred, pozadi, naviše i nadole. Najčešći oblik iščašenja su prednja i ona čine preko 90% svih iščašenja. Uzrok nastanka iščašenja zgloba ramena je u najvećem broju slučajeva trauma, pri padu na opruženu i odmaknutu ruku, pri dejstvu udarca na rameni pojas. Često se dešava prilikom sportskih aktivnosti, a moguće je i atraumatsko iščašenje koje nastaje dejstvom male sile, a nastaje zbog slabosti ligamenata zgloba ramena, zbog nerazvijenosti glonoidalne jame lopatice…
Statistički podaci pokazuju da je iščašenje ramena ubedljivo najučestaliji oblik iščašenja u telu. U preko 95% slučajeva, uzrok je trauma. Luksacija zgloba ramena se češće javlja kod osoba mladjih od 20 godina, nego kod starijih od 50 godina.
Kako se manifestuje iščašenje zgloba ramena?
Simptomi i znaci iščašenja zgloba ramena su
- pacijenti prijavljuju da im je rame pomereno iz ležišta
- pacijenti se žale na veoma intenzivan bol
- postoji ograničenost pokreta u zglobu ramena
- često postoji pridržavanje ruke zdravom rukom koja je u položaju spoljašnje rotacije kod prednjih išašenja
- rame zauzima specifičan, spušteni položaj
- moguće su povrede neurovaskularnih elemenata sa svim komplikacijama
- kod mršavih pacijenata, može se videti glava humerusa ispod kože
Kako se postavlja dijagnoza iščašenja zgloba ramena?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna za postavljanje dijagnoze iščašenja zgloba ramena.
Definitivna dijagnoza se postavlja redngenskim snimanjem ramenog zgloba u dve projekcije.
Cepanje ligamenata koji učestvuju u gradji zgloba ramena može da se vizualizuje nuklearnom magnetnom rezonancom.
Kako se leče iščašenja zgloba ramena?
Kod lečenja iščašenja zgloba ramena, potrebno je vraćanje humerusa u anatomsku poziciju u glonoidalnu jamu lopatice, što se postiže brojnim tehnikama (često je spominjana Hipokratova tehnika pri kojoj pacijent leži, sa nogom osobe koja vraća humerus u pazušnoj jami i povlačanjem ruke na unutra i unutrašnjom rotacijom vraća se u svoj položaj).
Sve tehnike su u domenu lekara, i lesto se vrše pod kratkotrajnom opštom anestezijom, jer mogu da budu veoma bolne.
Nakon repozicije potrebno je načiniti impobilizaciju povredjene ruke u trajanju od 1-3 nedelje i zabraniti pokrete ramena.
Kod rekurentnih iščašenja sa nestailnostima zgloba i povredama neurovaskularnih struktura potrebno je načiniti hirurško lečenje. Veoma je važna i adekvatna fizikalna terapija nakon akutne faze.
