Šta je iščašenje akormioklavikularnog zgloba?
Akromioklavikularni zglob predstavlja spoj izmedju ključne kosti i akromniona lopatice, strukture kosti koja se nalazi iznad zgloba ramena.
Do akromioklavikularnog iščašenja najčešće dolazi prilikom dejstva direktne sile koja deluje odozgo na ovaj zglob (udarci, saobraćane nesreće), ali i prilikom pada na ruke koje su odvojene od tela (položaj abdukcije) pri čemu se akromnion povlači na dole i odvaja od ključne kosti (klavikula). Vrlo retko do povrede ovog tipa dolazi prilikom pada na rama sa rukama koje se nalaze uz telo (adukcija).
Statistički podaci pokazuju da se iščašenje akromioklavikularnog zgloba javljaju najčešće kod kontaktnih sportova i najvećim delom tokom druge decenije života. Osobe muškog pola su oko pet puta češće pogodjene ovim tipom povrede od osoba ženskog pola.
Kako se manifestuje iščašenje akromioklavikluarnog zgloba?
Kliničke manifestcije iščašenja akromioklavikularnog zgloba su
- bol u zahvaćenoj regiji koji je prilično jak
- pojava otoka zahvaćene regije
- često se javlja hematom na bazi vrata
- ključna kost često štrči poput stepenika na gore i postoji jasna asimetrija leve i desne strane
- specifičan znak je simptom dirke na klaviru pri kom se prilikom guranja ključne kosti na dole, ona vraća u prvobitan položaj
- postoji ograničena i bolna pokretljivost ruke i ramena
- moguće je probijanje kože spoljašnjim okrajkom klavikule i udružene frakture ključne kosti i akromiona
Kako se postavlja dijagnoza akromioklavikularnog iščašenja?
Anamneza sa tipičnom kliničkom slikom i objektivnim pregledom je najčešće dovoljna za postavljanje dijagnoze ove povrede.
Dijagnoza se obično potvrdjuje rendgenskim snimkom ovog zgloba, ili rendgenskim snimkom pri kom pacijent drži u ruci teret od par kilograma.
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca se mogu načiniti kako bi se ustanovilo postojanje, ili odsustvo oštećenja ostalih anatomskih struktura.
Kako se leče iščašenja akormioklavikularnog zgloba?
Prilikom iščašenja akromioklavikularnog zgloba, zbog velikog bola savetuje se ordiniranje analgetika i aplikovanje lokalno leda sa ograničavanjem pokreta u akutnoj fazi.
Savetuje se korišćenje imobilizacije u trajanju od dve nedelje sa ograničavanjem aktivnosti u trajanju od 6 nedelja.
Kod ponovljenih iščašenje i otvorenih iščašenja dolazi u obzir ortopedsko hirurško lečenje sa plasiranjem Kišnerovih igala kroz ključnu kosti i akromnion i reparacijom pokidanih ligamenata.
