Šta je iščašenje zgloba kuka (luxatio coxae)?
Iščašenje kuka predstavljaju izuzetno tešku vrstu povrede pri kojoj glava butne kosti izlazi iz acetabuluma (ležište za glavu butne kosti koje se nalazi na bedrenoj kosti karlice). Kako je uzrok nastanka ovih povreda najčešće trauma sa silom velikog intenziteta, prilikom saobraćajnih nesreća, ili sporstkih aktivnosti (američki fudbal, skijanje, padovi sa velikih visina), veoma često se zajedno sa iščašenjima kuka nalaze i prelomi kostiju koje učestvuju u strukturi kuka.
Postoji više kalsifikacija iščašenja kuka. Tip I iščašenja kuka su povrede bez, ili sa minimalnim prelomima struktura zgloba kuka. Tip II iščašenja kuka se karakteriše prelomima acetabuluma karlice. Tip III se karakteriše kominutivnim prelomom acetabuluma. Tip IV se karakteriše prelomom poda acetabuluma, a kod tipa V postoji prelom glave butne kosti.
U zavisnosti od položaja glave femura prema acetabulumu, luksacija može biti prednje gornja, prednje donja, zadnje gornja i zadnje donja. Najčešće se javlja zadnje gornja luksacija pri kojoj se glava butne kosti pomera prema pozadi i naviše. Poseban tip luksacije kuka je kada glava butne kosti prelama i probija dno acetabuuma (tip IV luksacije).
Statistički podaci pokazuju da je oko 70% iščašenja kuka prouzrokovano sabraćajnim nesrećama kada savijena noga putnika udari u instrument tablu i glava femura ispada iz svog anatomskog ležišta. Ne postoje jasni podaci o predilekciji polova kod iščašenja kuka.
Kako se manifestuje iščašenje kuka?
Simptomi i znaci iščašenja kuka su
- veoma jak bol u regiji kuka
- kod zadnjih luksacija, noga je skraćena, rotirana na unura, savijena u kuku i pripijena (adukcija)
- kod prednjih iščašenja, noga je sraćena, rotirana upolje, savijena u kuku i odmaknuta (abdukcija)
- postoji nemogućnost aktivnih i pasivnih pokreta kuka
- ukoliko postoji oštećenje neurovaskularnih strukura, mogu se javiti ispadi senzibiliteta i motorike, kao i ugroženost čitavog esktremiteta
- može postojati otok i plavičasta prebojenost kože regije kuka
Kako se postavlja dijagnoza iščašenja kuka?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je najčešće dovoljna da se postavi dijagnoza iščašenja kuka.
Da bi se dijagnoza definitivno postavila i utvrdio stepen udruženih oštećenja, mora se načiniti redndgenski snimak kuka u dve projekcije.
Mogu se načiniti i snimanja skenerom (kompjuterizovana tomografija) i nukelarnom magnetnom rezonancom koja je preporučljiva da se načini nakon 5 nedelja kako bi se potražili znaci osteonekroze glave butne kosti, kao česte komplikacije iščašenja.
Kako se leči iščašenje zgloba kuka?
Repozicija glave butna kosti u acetabulum vrši se u roku od 6 sati najkasnije, nakon povrede. Postoji više mehanizama zatvorene repozicije iščašenog kuka, ali su svi oni u domenu lekara specijaliste ortopedije. Zbog intenzivnih bolova koji se javljaju pri manipulacijama, potrebno je pacijenta uvesi u opštu anesteziju sa ordiniranjem analgetika, zbog jakih bolova.
Neophodna je imobilizacija sa izbegavanjem opterećenja povredjene noge tokom nekoliko meseci nakon povrede.
Hirurška repozicija se sprovodi ukoliko konzervativna nije bila moguća, ukoliko postoje udruženi kominutivni prelomi, kada su koštani fragmenti unutar strukture zgloba i kada je zglob nestabilan nakon repozicije.
Neophodna je odgovarajuća fizikalna terapija sa rehabilitacijom kako bi se održala odgovarajuća muskuloskeletna funkcija. Kod tipa I luksacije, većina ljudi se može vratiti aktivnostima nakon 4 meseca od povrede.
Komplikacije iščašenja kuka mogu da budu avaskularna nekroza glave butne kosti, artritis, miosits osificans, neadekvatnost pokreta kuka nakon lečenja i prisustvo hroničnog bola u regiji kuka.
