Šta je prelom kalkaneusa (fractura calcanei)?
Kalkanues je petna kost stopala i njeni prelomi mogu biti poprečni, transverzalni, kosi i kominutivni. Kominutivni (komplikovani) prelomi kalkaneusa predstavljaju pravi izazov za lečenje.
Najčešći mehanizam nastanka preloma kalkaneusa je pad sa visine na petu stopala, ali se mogu javiti i prilikom saobraćajnih nesreća. Moguća je pojava preloma kalkaneusa i tokom avulzije iz pravca Ahilove tetive, kao i pojava stres fraktura kod profesionalnih sportista.
Statistički podaci pokazuju da prelomi kalkaneusa predstavljaju 2% preloma kod odraslih osoba. Kalkaneus predstavlja kost najčešće pogodjenu prelomom u predelu tarzusa (oko 60%). Osobe muškog pola su češće pogodjene ovim prelomom nego osobe ženskog pola. Unutarzglobni prelomi kalkaneusa čine oko 70% preloma, dok su ostali vanzglobni prelomi. Otvoreni prelomi kalkaneusa se javljaju u samo 2% sličajeva.
Kako se manifestuje prelom kalkaneusa?
Simptomi i znaci preloma kalkaneusa najčešće su
- bol u predelu pete
- otok zadnjeg dela stopala sa hematomom
- peta može izgledati deformisano
- može postojati deformitet luka stopala
- postoji nemogućnost oslonca na povredjenu petu
- bol se može veoma pojačati prilikom dodira i pritiska povredjene regije
- kod preloma pete može doći do razvoja kompartment sindroma stopala, što može da bude veoma opasno
- kod preloma pete nastalim padom sa visine, mogu postojati prelom kostiju potkolenice, butne kosti, acetabuluma, pa čak i kičmeog stuba
- kod otprilike 7% pacijenata postoji prelom pete i sa suprotne strane, jer se pacijent dočeka sa obe noge prilikom pada
Kako se postavlja dijagnoza preloma pete?
Definitivna dijagnoza se postavlja rendgenskim snimkom iz više projekcija, a nekada je poželjno snimiti obe pete.
Skener (kompjuterizovana tomograsfija) pomaže u postavljanju dijagnoze, odredjivanja vrste i stepena preloma, kao i utvrdjivanja povrede struktura zgloba.
Kako se leče prelomi kalkaneusa?
Kod nekomplikoavnih preloma kod kojih ne postoji pomeranje koštanih fragmenata, naročito ukoliko su prelomi vanzglobni, može se plasirati gipsana imobilizacije u vidu šine sa izbegavanjem opterećenja u trajanju od dve nedelje.
Postepeni oslonac je dozvoljen osam nedelja od povrede, a pun oslonac nakon 12 nedelja od povrede.
Unutarzglobni prelomi i prelomi kod kojih postoji pomeranja koštanih fragmenata više od 2mm (kao i avulzioni prelomi), leče se operativnim putem koji podrazumeva kako perkutanu fiksaciju, tako i fiksaciju zavrtnjevima i Kišnerovim žicama koje je u domenu lekara specijaliste ortopedije.
