Šta su prelomi karlice (fractura pelvicis)?
Karlicu i karlični prsten čini više kosstiju (bedrena, pubična i sedalna kost, sakrum) i njegovi prelomi su naročito opsani, jer se često dogadjaju povrede unutrašnjih organa koji su smešteni u karlici (mokraćna bešika, materica i udružene strukture, creva…). Naročito je opasno ukoliko dodje do povreda velikih krvnih sudova koji se nalaze u maloj karlici, pa može doći do razvoja hipovolemijskog šoka i smrtnog ishoda. Povrede nerava su moguće sa posledičnim motornim i senzornim ispadima. Do povreda unutrašnjih organa i strukutra karlice dolazi ukoliko postoji pomeranje košćtanih fragmenata i nestabilni prelomi.
Tip A preloma karlice su rotaciono i vertikalno stabilni prelomi. Tip B su rotaciono nestabilni, a vertikalno stabilni. Tip C preloma su i rotaciono i vertikalno nestabilni i ovi prelomi se najčešće komplikuju.
Uzrok nastanka preloma karlice mogu da budu kako dejstvo sile velikog intenziteta, kao kod saobraćajnih nesreća, padova sa velikih visina, eksplozija. Kod mladjih osoba i adolescenata, češće se javljaju avulzione frakture karličnih bodlji usled jakih mišićnih kontrakcija, dok se kod starijih ljudi javljaju frakture karličnog prstena, usled padova.
Statistički podaci pokazuju da se prelomi karlice javljaju otprilike na 70 osoba od 100 000 ljudi. Najveći broj pacijenata sa prelomima karlice je urasta oko 20 godina. Kod osoba mladjih od 35 godina, osobe muškog pola se češće nalaze kod preloma karlice, dok se kod osoba starijih od 35 godina, osobe ženskog pola nalaze češće od osoba muškog pola.
Kako se manifestuju prelomi karlice?
Simptomi i znaci preloma karlice mogu da budu
- veoma jak bol u predelu karlice
- izraženi deformiteti u predelu karlice
- nemogućnost stajanja i nošenja težine
- postoji patološka pokretljivost i krepitacija (zvuk škripanja zbog dodirivanja koštanih fragmenata)
- moguća je pojava skrotalnih, labijalnih i hematoma na okolnoj koži zbog prisunog krvarenja
- moguća je povreda rektuma i vagine u vidu laceracija
- ukoliko koštani fragmenti probiju kožu, povećana je mogućnost razvoja infekcija
- ukoliko postoji krv na spoljašnjem otvoru uretre, u pitanju je povreda uretre
- naročito je opasno ukoliko dodje do povreda mokraćne bešike, materice i creva koja se nalaze u karlici
- kod povrede mokraćne bešike, postoji krv u urinu (hematurija)
- česte su udruene povrede drugih kostiju, pored preloma karlice
- od krvnih sudova, češće su povredjene vene, nego arterije
Kako se postavlja dijagnoza preloma karlice?
Anamneza sa kliničkmo slikom i objektivnim pregledom je najčešće dovoljna da se posumnja na prelome karlice.
Definitivna dijagnoza se najčešće postavlja rendgeneskim snimkom iz više projekcija.
Obično je potrebno načiniti dopunska snimanja, popu skenera (kompjuterizovana tomografija), nuklearna magnetne rezonance, retrogradne uretrografije, angigrafije, elektromioneurografije, endkoskopskih pregleda, naročito ukoliko se sumnja ne povrede neke od unutrašnjih organa i strukura.
Kako se leče prelomi karlice?
Lečenje preloma karlice zavisi od vrste preloma i stepena udruženih povreda.
