Šta su prelomi lopatice (fracturae scapulae)?
Lopatica je pljosnata kost koja se nalazi u gornjem delu ledjia i aktivno učestvuje u formiranju zgloba ramena sa humerusom (glenohumaralni zglob). Problem kod preloma lopatice je što su često udruženi sa povredama drugih struktura poput preloma rebara i humerusa, povreda plućnog tkiva, povredama velikih krvnih sudova, moždanih struktura i nekih unutrašnjih organa. Pojedini autori prelome lopatice dele na vanzglobne i unutarzglobne, ali je ova podela veoma široka. Može doći do preloma tela lopatice, grebena, akromiona, glenoidnog vrata i glenoidne jame.
Uzrok preloma lopatice je dejstvo sile velikog intenziteta, najčešće dejstvo direktne sile na predeo ledja pri udarcima, padovima na ledja, u saobraćajnim nesrećama. Indirektno dejstvo sile je pri padu na ispruženu ruku koja gura glavu humerusa i lomi čašicu lopatice. Moguća je i pojava avulzionih preloma, pri jakim kontrakcijama mišića ramenog pojasa, naročito kod bacačkih sportova.
Statistički podaci da prelomi lopatice predstavljaju oko 1% svih preloma. Oko 50% svih preloma lopatice je na telu, ili na grebenu, dok je oko 30% na vratu glenoidnog nastavka. Svaki deseti prelom lopatice je na glenodinoj jami koja je u sklopu zgloba ramena.
Kako se manifestuju prelomi lopatice?
Simptomi i znaci preloma lopatice mogu da budu
- prisustvo bola u predelu ledja, ili ramenog zgloba
- prisustvo otoka, hematoma i osetljivosti regije ledja
- rame može da bude spušteno u odnosu na zdravo
- pokreti u zglobu ramena su otežani, onemogućeni i praćeni jakim bolom
- pri pregledu su prisutne krepitacije (zvuk struganja od dodirivanja okrajaka kostiju) i pokretljivost delova lopatice
- moguća je povreda rebara koja je udružena sa bolnim udisajem i izdisajem
- najopasnija komplikacija preloma lopatice je povreda plućnog parenhima sa krvarenjem i pojavom pneumotoraksa koji može da ugrozi život
- moguća je povreda neurovaskularnih struktura sa motornim i senzornim deficitima ruke, kao i poremećajem cirkulacije koji može ugroziti čitavu ruku
Kako se postavlja dijagnoza preloma lopatice?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna za postavljanje dijagnoze preloma lopatice.
Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu rendgenskog snimka iz više položaja.
Ukoliko postoji pomeranje koštanih fragmenata, može se načiniti pregled skenerom (kompjuterizovana tomografija).
Kako se leče prelomi lopatice?
Kako je preko 90% preloma lopatice bez dislokacije koštanih fragmenata, terapija je najčešće konzervativna i podrazumeva plasiranje zavoja koji se nosi do 6 nedelja kada prelomi potpuno zarastaju.
Kod preloma koji obuhvataju zglobni nastavak i kod komplikovanih preloma, dolazi u obzir hirurško lečenje koje podrazumeva fiksiranje koštanih fragmenata žicama, zavrtnjevima i plasiranje skeletne trakcije. Nakon operativnog lečenja, potrebno je raditi rendgenski snimak svake druge nedelje kako bi se potvrdilo da su koštani fragmenti na mestu.
Obavezna je fizikalna terapija sa rehabilitacijom. Savetuje se uzdržavanje od korišćenja ramena pod opterećenjem do 12 nedelja nakon povrede, dok se korišćenje ramena u cilju većih opterećenja i sportskih aktivnosti ne savetuje pre isteka 5 meseci od povrede.
