Šta su frakture temporalne kosti (fracturae ossis temporalis)?
Temporalna kost predstavlja kost lobanje sa nasloženijom gradjom, u kojoj se nalaze strukture unutrašnjeg uha, facijalni nerv, karotidna arterija i jugularna vena. U pitanju je veoma masivna kost koja se nalazi na bazi lobanje. U najvećem broju preloma temporalne kosti, u pitanju su povrede glave udružene sa brojnim povredama drugih kostiju i moždanih struktura.
Do fraktura temporalne kosti može doći u slučaju traume prilikom saobraćajnih nesreća, ali i direktnim dejstvom sile na donji deo glave, ili glavu u predelu ušiju, padom na bradu, prilikom ranjavanja iz vatrenog oružja… Linija frakture na temporalnoj kosti može da bude uzdužna, poprečna i kosa. Najčešće se nalazi uzdzžna frakturna linija (u preko 80% slučajeva).
Statistički podaci pokazuju da je gotovo svaka treća povreda glave je udružena sa prelomom kostiju lobanje, a svaki peti prelom kostiju lobanje je udružen sa frakturom temporalne kosti. Osobe muškog pola su češće izloženi frakturama temporalne kosti, nego osobe ženskog pola, a kod svakog petog pacijenta postoje prelomi temporalne kosti sa obe strane.
Kako se manifestuju frakture temporalne kosti?
Kod longitudinalnih (uzdužnih) linija preloma temporalne kosti može da postoji
- otolikvoreja (curenje moždane tečnosti iz uha)
- otoragija (krvarenje iz ušnog hodnika)
- probijanje bubne opne
- prolazna oštećenja facijalnog nerva
- postoji konduktivno oštećenje sluha
- vrtoglavica srednjeg stepena
- nistagmus (nevoljni pokreti očnih jabučica) slabijeg intenziteta
Kod poprečnih linija preloma temporalne kosti postoji
- trajno oštećenje facijalnog nerva sa paralizom mišića lica
- perceptivo oštećenje sluha
- izraženi nistagmus
- izražena vrtoglavica
Kao pratilac svih navedenih simptoma i znakova mogu da postoje znaci i simptomi potresa mozga, kontuzije mozga i povećanog intrakranijalnog pritiska. Takodje, mogu postojati krvarenja na koži u predelu uha i na koži oko očnih jabučica.
Kako se postavlja dijagnoza preloma temporalne kosti?
Anamneza sa kliničkom slikom i detaljnim objektivnim pregledom je dovoljna da se posumnja na prelom temporalne kosti.
Rendgenski snimak lobanje obično pokazuje frakturne linije na temporalnoj kosti.
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca su dovoljni za postavljanje dijagnoze frakture i eventualnog oštećenja tkiva.
Elektromioneurograija može da pomogne da se proceni stepen oštećenja nerava, a audiometrija pomaže da se ustanovi koji tip gubitka sluha postoji.
Kako se leče prelomi temporalne kosti?
Lečenje preloma temporalne kosti zavisi od stepena i intenziteta povreda. Potrebna je hospotalizacija bolesnika s striktnim mirovanjem i praćenjem neurološkog stanja.
Dolazi u obzir ordiniranje kortikosteroida u trajanju od 14 dana kod ozlede facijalnog nerva koji pokazuju dobar efekat.
Komplikacije preloma temporalne kosti su perceptivni i konduktivni gubitak sluha (može postojati i mešoviti gubitak sluha), paralize facijalnog, ali i drugih kranijalnih nerava, vrtoglavica, stvaranje fistula (patoloških komunikacija) sa oticanjem moždane tečnosti…
