Šta je suprakondilarni prelom butne kosti (feractura supracondilaris femoris)?
Butna kost je najduža i najjača kost u ljudskom organizmu koja je veoma dobro prokrvljena, pa je sila koja je potrebna da bi došlo do njenog preloma obično veoma jaka. Kondilusi femura su koštane strukture koje se nalaze u njenom donjem delu (distalni okrajak).
Prelomi butne kosti iznad kondila mogu da budu poprečni, uzdužni, kosi, T prelomi, Y prelomi, H prelomi i kominutivni (složeni) prelomi. Mogu da zahvate jedan, ili oba kondila femura. Postoji i gruba podela na vanzglobne, parcijalno zglobne i unutarzglobne prelome sa podelama unutar svake od pomenutih kategorija koje su u domenu lekara specijaliste ortopedije.
Uzrok nastanka suprakondilarnog preloma butne kosti može da bude sila visokog intenziteta poput saobraćajnih nesreća, ili padova pri skijanju, ili sa velikih visina, ali i sila niskog dejstva kod osteoporotičnih (oslabljenih) kostiju. Redji mehanizma preloma butne kosti iznad kondila je direktan udarac u regiju kolena, ili iznad njega.
Statistički podaci pokazuju da se suprakondilarni prelomi butne kosti javljaju češće kod osoba starijeg životnog doba. Odnos polova je otprilike ravnomeran.
Kako se postavlja dijagnoza suprakondilarnog preloma femura?
Simptomi i znaci suorakondilarnih preloma femura najčešće su
- postoji bol jakog intenziteta u predelu kolena i iznad njega
- postoji deformitet noge
- često postoji patološka pokretljivost i mogu se čuti krepitacije (zvuci škripanja usled trljanja koštanih okrajaka)
- često se razvija otok povredjene regije sa hematomom I plavičastom prebojenošću okolne kože
- postoji nemogućnost pokretanja povredjene noge u zglobu kolena, ili pacijent odbija da je pokreće
- moguća je pojava otvorenih preloma, jer se koštano fragmenti pomeraju pod dejstvom mišićnog midera natkolenice i probijaju kožu
- ukoliko dodje do povreda neurovaskularnih struktura zatkolene jame, može doći do motorne i senzorne slabosti, ili do pojave jakog krvarenja
- moguća je komplikacije u vidu kompertment sindroma
Kako se postavlja dijagnoza suprakondilarnih preloma butne kosti?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je najčešće dovoljna da se posumnja na suprakondilarni prelom butne kosti.
Dijagnoza se obično potvrdjuje rendgenskim snimkom povredjene regije u dve projekcije.
Ukoliko postoji kominutivan prelom sa unutarzglobnim povredama, može se načiniti skener (kompjuterizovana tomografija), ili nuklearna magnetna rezonanca.
Ukoliko postoje povrede neurovaskularnih struktura, poželjno je načiniti elektromioneurofrafiju, dopler krvnih sudova i kontrastno snimanje krvnih sudova (venografija i arteriografija).
Kako se leče suprakondilarni prelomi butne kosti?
Ukoliko prelomi nisu komplikovani, ne postoji veće pomeranje koštanih fragmenata i pacijenti ne mogu da tolerišu operativno lečenje, dolazi u obzir spoljna fiksacija sa skeletnom ekstenzijom.
Kod većeg pomeranja koštanih fragmenata i komplikovanih preloma, potrebno je načiniti operativno lečenje koje se sastoji od fiksacije intramedularnim klinovima, ili upotrebom zavrtnjeva i pločica.
Nakon lečenje potrebno je izbegavanja opterećenja do punih 12 nedelja nakon povrede. Komplikacije suprakondilarnih preloma butne kosti najčešće su nesrastanje koštanih fragmenata, infekcija, postojanje bola, nepotpuni pokreti u zglobu kolena, netolerisanje metalnih delova…
