Reumatoidni artritis i oboljenja šaka

Reumatoidni artritis je generalizovan inflamatorni proces nepoznate etiologije. To je sistemsko oboljenje mekih tkiva sa sekundarnim oštećenjem kostiju, koje može da ošteti funkciju šake na više načina. Zglobrii sinovitis predstavlja osnovu bolesti, mada je kasnije pogođen veći broj drugih tetiva. Postoje monociklična, polidklična i destruktivna forma ove bolesti. Monociklična forma ima najbenigniji tok, sa jednom jedinom epizodom sinovitisa, koji se u fazi reemisije u potpunosti povlači. U polidMičnoj formi se smenjuju faze egzacerbacije (sinovitis) sa fazama reemisije i postepeno nastaje destrukcija tkiva, uz nastanak deformiteta i gubitka funkcije. Progresivna forma brzo dovodi do destrukcije šake bez pojave reemisije. Ponekad se reumatoidni artritis javlja u dece i tada su zahvaćene epifizne ploče (Stillova bolest). Zbog preranog zat­varanja epifiznih ploča ti bolesnici imaju kratke prste. Veliki broj bolesnikavša RA u serumu ima povišene vrednosti IgM reumatoidnog faktora.

Patoanatomski supstrat bolesti U osnovi bolesti nalazi se zglobni sinovitis. Postoje tri faze patološkog procesa:

1. proliferativna, gde nastaje sinovijalno uvećanje koje prouzrokuje bol prilikom pokreta, ograni­čenje pokretljivosti zglobova i kompresiju per­ifernih nerava;
2. destruktivna, gde masivna hiperplazija sinovijal- nih slojeva u početku dovodi do erozije hrskavice zgloba koja je u kontaktu sa njom. Kasnije nasta­je oštećenje suphondralne kosti sa sledstvenim kostnim defektima i, ponekad, potpunom destrukcijom zglobova, javljaju se subluksacija i deformitet Takođe nastaje ruptura tetiva.
3. reparativna, u kojoj sinovijalna aktivnost presta­je i fibrozno tkivo zamenjuje hroničnu inflamaci- ju. Zbog: toga nastaju tetivne priraslice, fibrozne ankiloze i na kraju fiksni deformiteti.

Klinička slika. Hiperplastično sinovijalno tkivo

rasteže zglobnu kapsulu i zbog toga nastaju bol i ograničenje pokreta u zahvaćenim zglobovima. Javlja se veći broj tipova deformiteta, u zavisnosti od vrste mekotkivnog oštećenja. Postoje palmarna subluksacija ručnog zgloba, ulnarna translokacija karpusa, radijalna devijacija ručnog zgloba, ulnamo skretanje prstiju, palmarna subluksacija MCP zglobova, deformiteti prstiju u vidu labudovog vrata i rupice za dugme i “Z” deformiteti palca.

Lečenje. Reumatolog koordinira timom, koji se sastoji od fizioterapeuta, radnog terapeuta, orto- tiste i hirurga.

U prvoj fazi bolesti lečenje se sastoji u kontroli sistemskog oboljenja i lokalnog sinovitisa Takođe imobilizacija lakim ortozama redukuje bol i otok, a povećava obim pokreta. Od medikamenata se najčešće daju analgetici i nesteroidni antiinflama- torni lekovLU specifičnim stanjima daju se anti- reumatski lekovi – zlato, penicilamin ili citotoksični sastojci. Sistemska steroidna terapija je indikovana samo u retkim stanjima, koja su rezistentna na ostale vidove terapije. Steroidne intraartikularne injekcije pomažu u lečenju pojedinačnih zglobova. Svi navedeni vidovi lečenja nose u sebi rizik od nas­tanka depigmentacije, atrofije masnog tkiva ili rup- ture tetive. Karakteristično za bolesnike sa RA je da, i pored izraženih deformiteta, poseduju zadovo­ljavajuću funkcionalnost ekstremiteta. Fizikalna terapija pomaže u očuvanju mišićne snage i obima pokreta zglobova.

U drugoj fazi oboljenja takođe se sprečava nas­tanak deformiteta, dok se nekontrolirani sinovitis zglobova i tetiva leči operativno, sinovektomijom. Ekscizija distalnog dela ulne, sinovektomija eksten- zornih ovojnica i ručnog zgloba može da zaustavi zglobnu destrukciju i progresivni nastanak defor­miteta. Takođe postoji veći broj hirurških procedu­ra na prstima. Rupture tetiva jedino se leče opera­tivno, rekonstrukcijom ili transpozicijom tetiva

Kako u trećoj fazi bolesti postoji kombinacija mekotkivno-koštanih oštećenja, mekotkivne . operacije ne mogu da reše postojeći problem. Na palcu se obično rade artrodeze. Na mesto MCP zglobova ugrađuju se veštački zglobovi, čime se postižu dobri rezultati.