Epifizioliza glave butne kosti

Epifizioliza podrazumeva skliznuće glave butne kosti ili njeno odvajanje od vrata. Odvajanje može da nastane samo kod mladih osoba, u kojih spojna hrskavica nije još okoštala. Kada ona okošta, ne može da dođe do odvajanja glave od vrata već samo do preloma. Četiri puta više se javlja kod dečaka. Bolest se obično javlja na Ievom kuku (noga stabil­nosti i odraza u većini slučajeva), mada može biti i obostrana.

Etiopatogeneza. Etiologija epifiziolize je nepoz­nata. Početak i dalji tok bolesti odvijaju se u epi- fiznoj hrskavici rasta između glave i vrata butne kosti. U jednom momentu dolazi do distrofičnih promena i poremećaja osifikacije u pojedinim sloje­vima epifizne ploče, koja tom prilikom gubi osnov­na mehanička svojstva. Ta zona postaje rastresita i nestabilna, Epifiza počinje da dobija u. početku” mikropokrete, koji se potom pojačavaju i mogu da dovedu do potpune separacije glave od vrata.

Klinička slika Bolest obično počinje zane- marljivim blagim bolovima u preponi ili duž butine do kolena, ili samo sa unutrašnje strane kolena. Kada se zamori bolesnik više hramlje. Klinički se uočavaju ograničena unutrašnja rotacija i krajnji stepen abdukcije kuka, dok se krajnja fleksija kuka odvija uz udruženu spoljnu rotaciju i abdukciju kuka. Klinički nalaz s vremenom postaje bogatiji i nastaje kontraktura kuka. Za razliku od ovakve evolucije, epifizioliza može da ima i akutni tok, kao kod preloma vrata butne kosti.

U dijagnostici se najviše koristi klasična radi- ografija u AP i lateralnom žabljem položaju. Već u ranoj fazi uočava se proširenost supkapitalne hrskavice rasta koja je nazubljena i svetlija, dok je visina epifize manja nego na zdravom kuku. Kod odmaklih slučajeva ili kod onih koji počinju veoma akutno uočavaju se klizanje i potpuna separacija glave od vrata butne kosti.

Lečenje. Spontana evolucija bolesti često ima povoljnu prognozu jer su avaskulame promene epi­fize izuzetne, a tegobe koje proističu javljaju se tek u drugoj polovini života, zbog sekundarne koksartroze. Lekar je zbog toga suočen sa istinom da su dve na/teže komplikacije koje prate ovo stanje (avaskularna nekroza i hondroliza) jatrogene, a da je njihov nastanak nepredvidiv. Zato nam i jeste zadatak da u toku lečenja ovog oboljenja ispunimo četiri osnovna cilja: da sprečimo klizanje epifize kod preteče ili tek započete epifiziolize, da smaknu­tu epifizu vratimo na njeno mesto i tu zadržimo, da ispravimo postojeći deformitet i uspostavimo anatomske odnose u kuku i da sprečimo nastanak jatrogenih komplikacija. Inače, i ovde lečenje može biti neoperativno i hi’rurško.

Neoperativno lečenje se primenjuje kod pretećih početnih i akutnih oblika epifiziolize kuka Može se sprovoditi mirovanjem bez manipulacije ili sa manipulacijom.

Što se hirurškog lečenja tiče, ono se razlikuje kod akutnih (otvorena krvava repozicija epifize, fik­sacija epifize posle repozicije), pretećih i početnih (ukljinjavanje epifize, fiksacija epifize koštanim kalemovima, kiretaža epifizne hrskavice rasta), kao i teških hroničnih epifizioliza kuka (osteotomije vrata femura, bazicervikalne osteotomije vrata femura, osteotomije trohanteme regije femura i modeliranje vrata femura).