Benigna intrakranijalna hipertenzija (pseudotumor cerebri)
Pseudotumor cerebri (PTC) je stanje povišenog intrakranijal- nog pritiska sa normalnim citološkim i biohemijskim nalazom u likvoru, normalnom veličinom i položajem komora i bez strukturnih promena u moždanom parenhimu.
Može da bude primarna (idiopatska) i sekundarna (simpto- matska).
Etiologija. Deca sa idiopatskim PTC su uglavnom gojazna. Uzroci sekundarnog PTC su:
- jatrogeni (dugotrajna ili naglo prekinuta kortikosteroidna terapija, tetraciklini, hipervitaminoza A)
- metabolički (galaktozemija, upotreba sojinog mleka, deficit vitamina A)
- endokrinološki (tireoidna disfunkcija, insuficijencija paratireoidnih ili nadbubrežnih žlezda)
- hematološki (sideropenijska /perniciozna / hemolizna anemija, policitemija, trompocitopenija)
- infekcije (roseola infantum, infekcije uva, infektivna mononu- kleoza)
- intoksikacije (hronično trovanje salicilatima)
- trauma
- ostalo (hronična bubrežna insuficijencija, leukemija, lupus, sar- koidoza, tumor kičmene moždine, Guillain-Barre sindrom, hronično sinopulmonalno oboljenje, kongenitalna srčana oboljenja, tromboza venskih sinusa).
Klinička slika. Najčešći simptom je glavobolja, a u dece starije od godinu dana najčešći znak je papihedem (odojče ima napetu fontanelu i razmaknute suture). Česti su povraćanje i diplopija. Svest i ponašanje su neizmenjeni, mada su mogući epileptički napadi. Neka deca imaju tinitus sinhronizovan sa pulsom i kratkotrajno zamućenje vida pri nagloj promeni položaja.
Dijagnoza. Likvor je bistar, ističe pod pritiskom, citobiohemizam je uredan. CT/MR nalaz je uredan (retko se vide sužene komore).
Prognoza je dobra. Nema hernijacije. Kod hroničnog papiloede- ma mogući su optička atrofija i slepilo.
Lečenje. Najvažnije je otkriti i lečiti uzrok PTC. Intrakranijalni pritisak (i papiloedem) mogu da snize serijske / ponavljane lum- balne punkcije i inhibitori karboanhidraze – acetazolamid i topira- mat. Ukoliko dete ima progresivno oštećenje vida potrebna je hirurška terapija (šant ili dekompresija očnog živca).
Tumori mozga i tumori kičmene moždine mogući su u svakom uzrastu. Heterogeni su po lokalizaciji, histološkom nalazu i kliničkom toku. Polovina ovih tumora su atrocitomi, a skoro četvrtina su primitivni neuroektodermalni tumori (PNET).
