Šta je angiomiolipom?
Angiomiolipom predstavlja najčešći benigni tumor bubrega i sastoji se od masnog tkiva, krvnih sudova i mišićnog tkiva.
Nastanak angiomiolipoma je u velikoj meri povezan sa genetski uslovljenom bolešću koja se naziva tuberozna skleroza kod koje pacijenti imaju po nekoliko angiolipoma na oba bubrega.
Retko se angiimiolipomi mogu naći na jetri, ili drugim unutrašnjim organima.
Iako se angiolipomi smatraju benignim tumorima, mogu da naprave velike zdravstvene probleme zbog rasta tumora i ugrožavanja funkcije bubrega, kao i zbog pucanja krvnih sudova u njemu i pojave krvarenja.
Statistički podaci pokazuju da su angiomilipomi najčešći benigni tumora bubrega. Preko 80% slučajeva su sporadični i javljaju se najčešće kod žena srednjeg životnog doba.
Kako se manifestuju angiomiolipomi?
- ukoliko su angiomilipomi mali, najčešće ne daju nikakve simptome i znake bolesti, već se nalaze potpuno slučajno, prilikom pregleda zbog drugih stanja
- ukoliko daju simtome, oni su najčešće posledica pucanja krvnih sudova tumora
- simptomi i znaci angiomiolipoma bubrega mogu da budu hematurija (prisustvo krvi u urinu), ali i simptomi i znaci jakog retroperitonealnog krvarenja sa pojavom šoka
nekada, simptomi i znaci mogu da budu prisustvo jakog bola u trbuhu, mučnina, povraćanje i pojava bolova u ledjima
Kako se postavlja dijagnoza angiomiolipoma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom može da pomogne u postavljanju dijagnoze.
Laboratorisjki nalazi mogu da pokažu hematuriju (prisustvo krvi u urinu), ili anemiju (kod krvarenja koja duže traje).
Definitivna dijagnoza se postavlja ultrazvučnim pregledom bubrega, skenerom (kompjuteriozovana tomografija) i nuklearnom magnetnom rezonancom.
Takodje, histopatološki pregled nakon biopsije i operativnog zahvata predstavlja zlatni standrad u postavljanju dijagnoze angiomiolipoma bubrega, naročito ukoliko promena raste više od 5mm godišnje.
Kako se leče angiomiolipomi?
Mali angiomiolipomi koji ne daju nikakve simptome i znake bolesti zahtevaju samo periodične preglede i praćenje rasta.
U nekim centrima, vrši se ambolizacija tumora, naročito kada su oni veći od 4 cm u prečniku, zbog opasnosti od krvarenja.
Parcijalna i totalna nefretkomija (hirurško otklanjanje bubrega) predstavljaju metode izbora u lečenju angiomiolipoma.
