Šta su benigni tumori želuca?
Benigni tumori želuca mogu da nastanu iz sluzokože, ali i iz ostalih delova želudačnog zida. To mogu da budu polipi, ksantomi, ektopično tkivo pankreasa, mezenhimalni tumori, lipomi, fibromi, lejomiomi, glomus tumori, hemangiomi, limfangiomi…
Etiologija tumora varira u zavisnosti od tipa tumora i to mogu da budu dejstva nekih hemijskih agenasa, toksina, infekcija i genetska predispozicija.
Statistički podaci pokazuju da benigni tumori želuca nisu baš česti i da se javljaju kod 0,4% osoba u opštoj populaciji. Oko 90% ovih tumora predstavljaju polipe želuca. Ne postoji rasna predilekcija za njihov nastanak.
Kako se manifestuju benigni tumori želuca?
- mali benigni tumori želuca su najčešće asimptomatski
- veći tumori mogu da prouzrokuju mučninu, povraćanje i rani osećaj sitosti
- postoji osećaj težine u trbuhu
- mogu postojati bolovi, kao kod ulkusa želuca
ukoliko dodje do krvarenja, dolazi do pojave povraćanja krvi (hematemeza), ili crne stolice (melena)
Kako se postavlja dijagnoza benignih tumora želuca?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom može da pomogne da se postavi sumnja na tumorske formacije želuca.
Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu endoskopskog nalaza (gastroskopija) pri čemu se umeće sonda unutar želuca kojom se putem kamere posmatra, a postoji i mogućnost uzimanja isečka.
Dijagnoza se može postaviti i uz pomoć barijumskog kontrasta.
Odredjeni tumori želudačnog zida mogu da se vizualizuju i skenerom (kompjuterizovana tomografija) i nuklearnom magnetnom rezonancom.
Kako se leče benigni tumori želuca?
Sve tumore koji se nalaze na sluzokoži želuca moraju se endoskopski ukloniti. Ostale promene se moraju operativno odstraniti.
