Šta je feohromocitom?
Nadbubrežne žlezde predstavljaju parne žlezde koje se nalaze sa obe strane iznad bubrega. U anatomsko-funkcionalnom smislu, svaka nadbubrežna žlezda se sastoji iz kore (luči aldosteron, kortizol i adrogene hormone) i srži (luči adrenalin i noradrenalin).
Feohromocitom predstavlja redak oblik kateholamin sekretujućeg tumora i najčešće se nalaze u nadbubrežnim žlezdama, ali se mogu nalaziti i van njih. U najvećem broju slučajeva, u pitanju su benigni tumori, ali oko 10% njih su i malignog potencijala. Na žalost, ne postoje biohemijski, histološki i klinički parametri koji odredjuju malignitet, osim prisustva metastaza. Feohromocitomi se javljaju nešto češće kod odredjenih sindroma poput neurofibromatoze, von Hippel Lindau sindrom i multiple endokrine neoplazije.
Kako su u pitanju tumori koji sekretuju kateholamine (adrenalin i noradrenalin), kliničke manifestacije njihovog prisustva zavise od ovih hormona. Može doći do pojave povišenog krvnog pritiska, glikoneogeneze, glikogenlize, crevne relaksacije.
Statistički podaci pokazuju da su feohromocitomi uzrok hipertenzivnih kriza kod 0,05% pacijenata koji boluju od povišenog krvnog pritiska, što znači da se javljaju veoma retko. Javljaju se kod pripadnika svih rasa, ali se nešto redje javljaju kod pripadnika crne rase. Najčešće se javljaju tokom četvrte i pete decenije života, ali se mogu javiti u bilo kom uzrastu. Oko 10% pacijenata sa feohromocitomom predstavljaju deca.
Kako se manifestuje feohromocitom?
Simptomi i znaci feohromocitoma mogu da budu
- glavobolje pulsirajućeg karaktera
- lupanje i preskakanje srca
- mučnina i povraćanje
- tremor (nevoljni pokreti)
- nervoza i anksioznost
- preznojavanja
- bolovi u grudima
- gubitak telesne težine
- zatvor
- crvenilo lica i krvarenje iz nosa (epistaksa)
- krvni pritisak može da bude stalno povišen, ili da se javlja u paroksizmima (napadima)
- napadi traju od nekoliko minuta do nekoliko sati i sve su češći vremenom
Kako se postavlja dijagnoza feohromocitoma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom u velikoj meri pomaže da se postavi sumnja na postojanje feohromocitoma.
Laboratorijske analize mogu da pokažu povećanje nivoa glukoze u krvi (hiperglikemija), povećanje nivoa eritrocita (policitemija) i povećanje nivoa serumskog kalcijuma (hiperkalcemija).
Takodje, veoma je važno i merenje nivoa metanefrina u plazmi i hromogranina A, kao i merenje nivoa kateholamina, vanilmendelične kiseline i metanefrina u 24 h urinu.
Skener trbuha (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca su osnov u postavljanju dijagnoze feohromocitoma.
U postavljanju dijagnoze feohromocitoma se koristi i scintigrafija, kao i PET (pozitronska emisiona tomografija) skener.
Kada se dijagnoza feohromocitoma postavi, potrebno je isključiti postojanje pomenutih familijarnih boleti u sklopu kojih se ovaj tumor javlja, što se postiže dopunskim biohemijskim i genetskim testiranjem.
Kako se leče feohromocitomi?
Hirurško odstranjivanje feohromocitoma predstavlja metodu lečenja. Najčešće je potrebno ordiniranje alfa i beta blokatora u preoperativnom periodu. Hirurško odstranjivanje može se načiniti klasičnim, ili laparoskopskom putem.
Prognoza kod feohromocitoma u trajanju od pet godina je preživljavanje od 90%. Kod malignih feohromocitoma, petogodišnje preživljavanje je oko 50%
