Šta je tumor Sertolijevih i Lajdigovih ćelija?
Tumori Sertolijevih i Lajdigovih ćelija se u velikoj meri sastoje od pomenute dve vrste ćelija, sa prisutnim ćelijama strome i nediferenciranim ćelijama. U pitanju su tumori koji mogu da zahvate jajnike i testise, dakle gonadalni tumori.
Uzrok nastanka odredjenog broja ovih tumora je i genetska mutacija, pa se kod ovih pacijenata može naći i struma (gušavost), ali i drugi redji tumori poput pleuropulmonalnog blastoma, rabdomiosarkoma i Vilmsovog tumora bubrega. Androblastom i arenoblastom predstavljaju tumore iz ove grupe i karakteriše ih lučenje polnih hormona, tj. androgena, koji imaju maskulinizirajući efekat. Postoji nekoliko podela ovih tumora koje su u domenu lekara specijaliste onkologije.
Statistički podaci pokazuju da su ove vrste tumora prilično retke i da predstavljaju oko 1% tumora gonada. Iako se može javiti u bilo kom uzrasnom dobu, najčešće se javlju kod mladjih osoba i adolescenata.
Kako se manifestuju tumori Sertolijevih i Lajdigovih ćelija?
Kod osoba ženskog pola, tačnije kod svake treće žene, postoje simptomi i znaci lučenja testosterona iz ovih tumora koji mogu da budu u vidu
- defiminizacije (izostanak menstruacije, oligomenroje – nepravilne menstruacije, atrofija materice, iščezavanje masnog tkiva, gubitak libida)
maskulinizacije (rast brade, dlakavost svuda po telu, dubok glas, amenoreja, klitoromegalija, pojava akni i masnije kože)
Kako se postavlja dijagnoza tumora porekla Sertoliejvih i Lajdigovih ćelija?
Anamneza sa kliničkom slikom u velikoj meri pomaže da se posumnja na postojanje ekstragonadalnog lučenja hormona.
Laboratorijska ispitivanja nivoa polnih hormona ukazuju na njihovo povećanje.
Ultrazvučni pregled i nuklearna magnetna rezonanca mogu da pomognu u postavljanju dijagnoze.
Definitivna dijagnoza se najčešće postavlja histopatološkim nalazom nakon operativnog lečenja.
Kako se leče tumori porekla Sertolijevijh i Lajdigovih ćelija?
Uobičajeni metod lečenja je hirurška ekscizija tumora i udruženih struktura.
Za maligne tumore, obično je neophodna zračna, ili hemioterapija kao dopuna hirurškog lečenja.
