Šta je fibrom?
Fibrom je benigni tumor vezivnog tkive, dosta čest, sa sporim rastom. Javlja se kao pojedinačni ili multipni tumor, lokalizovan na koži, sluzokoži ili kostima.
Najčešće nastaje u srednjim i starijim godinama. Predispozicija za njegov nastanak je gojaznost, hormonski disbalans, hronična iritacija i genetska predispozicija. Neka novija istraživanja su otkrila prisustvo humanog papiloma vitusa (HPV) tipa VI i XI u promenama.
Histološki, fibrom je izgrađen od vretenastih ćelija (zreli fibrociti) i od kolagenih vlakana. Tvrdi fibromi imaju više kolagenih vlakana, a meki su bogatiji ćelijama. Fibrom može da sadrži krvne i limfne sudove (fibroma teleangiectaticum).Tada mogu da budu skloni krvarenju, ili degeneraciji sluzokože. Moguća je hijalina transformacija, a retko kalcifikacija, ili okoštavanje.
Drugi tumori vezivnog tkiva (lipomi, osteomi i mixomi) mogu, kao i fibrom, da imaju vezivno-tkivne elemente. Tada se nazivaju fibrolimfoma, osteolimfoma i fibromiksomi.
Kako se manifestuju fibromi?
- u predelu glave se javlja na koži kapaka i vrata, sluzokoži usne duplje i veoma retko u viličnim kostima
- najčešće je lokalizovan na koži, ispod epitela ili nešto dublje
- okruglog je, ili ovalnog oblika, jasno ograničen od okoline
- najčešće je uskom peteljkom vezan (fibroma pendulum), a nekada i širokom bazom, za podlogu
- veličina je od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara u prečniku tzv.gigantski fibrom
- može biti tvrde (fibroma durum) ili meke konzistencije (fibroma molle)
- pokriven je kožom različite boje
- na leđima, ramenima i stomaku boja je malo tamnija od okolne kože
- u predelu prepona i pazuha su obično modri, ili jako pigmentisani, pa mogu da liče na mladež
Fibromi vilice su veoma retki. Tu spadaju periostalni fibrom, centralni fibrom i osificirajući fibrom. Njihovo poreklo nije potpuno poznato. Smatra se da mogu da postanu od endosta, vezivnog tkiva peridoncijuma, ili od periosta. Posle odstranjenja mogu da recidiviraju. Moguća je i njihova maligna alteracija, kada nastaju sarkomi.
Periostalni fibrom je čvrsto spojen sa kostima, ali ne prodire u nju. Ako se nalazi u predelu alveolarnog nastavka zuba dovodi do pomeranja susednih zuba i do stvaranja uzure kosti (useka) zbog pritiska na nju.
Centralni fibrom se javlja unutar kosti. Sporo raste i postepeno naduvava viličnu kost. Može da dovede do pomeranja susednih zuba, ali i do resorpcije njihovih korenova.
Osificirajući fibrom ima osobinu da stvara koštano tkivo, pa liči na pravi koštani tumor. Javlja se u starijem dečjem uzrastu, ali obično ostaje nedijagnostikovan. Najčešće je u donjoj vilici, dovodeći do klaćenja zuba. U gornjoj vilici može da prodre u maksilarni sinus ili orbitu oka. Ako preovladava transformacija tumorskog tkiva u koštano, u pitanju je osteofibrom.
Fibromi vilice mogu da dovedu do dislokacije, klaćenja i ipadanja zuba. Meki fibromi kože obično pacijentima smetaju iz estetskig razloga ili ih plaše, a mogu i da izazivaju tegobe. Povređivanje ili uvrtanje fibroma izaziva bol i krvarenje. U prevojima, posebno u toplim mesecima, može da se javi svrab, iritacija i sekundarna infekcija.
Kako se postavlja dijagnoza fibroma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom j najčešće dovoljna za postavlljan je dijagnoze fibroma.
Potrebno je načiniti biopsiju promena sa histopatološkom analizom isečka koja definitivno potvrdjuje dijagnozu.
Kako se leče fibromi?
Terapija fibroma mekih tkiva je hirurška. Vrši se ekstirpacija tumora, elektrokauterizacija, laseroterapija, i raditalasnim metodoma.
U estetskom pogledu pacijenti su najzadovoljniji primenom radiotalasa. Uklanjanje je jednostavno i bezbolno. Ako je fibrom veliki koristi se lokalna anestezija.
Kod fibroma viličnih kostiju vrši se resekcija zahvaćenog dela kosti.
Dr Đorđe Nedeljković, speciijalista hirurgije
