Šta su lejomiomi jednjaka?
Lejomiomi jednjaka predstavljaju benigne tumore jednjaka koji potiču od glatkih mišićnih vlakana koji se nalaze u zidu ove digestivne cevi. Dakle, u pitanju su promene koje ne daju udaljene metasteze, ali mogu svojim rastom ozbiljno da ugroze funkciju jednjaka. U pitanju su promene koje su najčešće dobro ograničene u odnosu na tkivo u okolini.
Ovi tumori mogu da rastu u samom zidu jednjaka (intramuralno), a kasnije pkokazuju tendenciju širenja ka spoljašnjem, ili unutrašnjem zidu jednjaka. Najčešće se nalaze u distalnoj (donjoj) trećini jednjaka i solitarni su (jednostuki) u najvećem broju slučajeva, ali kod svakog dvadesetog pacijenta mogu da budu vušestruki.
Benigni tumori jednjaka su promene koje čine manje od 1% svih neoplazija na jednjaku. Ovi tumori predstavljaju drugi najčešći benigni tumor jednjaka odmah nakon polipa i cisti.
Statistički podaci pokazuju da ne postoji rasna i polna predilekcija za nastanak ovih tumora jednjaka. Najčešće se javljaju u periodu izmedju 20-52 godina, ali je moguća i njihova pojava tokom bilo kog životnog doba.
Kako se manifestuju lejomiomi jednjaka?
Klinička slika zavisi od veličine i lokalizacije lejomioma u jednjaku.
- u velikom broju slučajeva, lejomiomi prolaze asimptomatski i potpuno su slučajan nalaz, naročito ukoliko su mali
- simptomi i znaci ne postoje ukoliko su tumori manji od 5 cm u dijametru
- moguća je pojava bol u predelu iza grudne kosti
- mučnina povraćanje i vraćanje kiselog želudančnog sadržaja
- javlja se osećaj otežanog gutanja (disfagija)
- javlja se osećaj bolnog gutanja (odinofagija)
- bol je u vidu pritiska i stezanja
- ukoliko dodje do kompresije disajnih puteva, javlja se otežano disanje ( dispneja), kašalj, kao i promuklost (zbog pritiska na laringealni nerv)
- moguća je pojava krvarenja, infekcija i nastanka rupture zida jednjaka sa stvaranjem fistula
Kako se postavlja dijagnoza lejomioma jednjaka?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom moža da pomogne da se postavi sumnja na postojanje tumorskih procesa, ali se moraju načiniti detaljnije analize kako bi se utvrdila definitivna priroda promene.
Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu histopatološke analize uzorka uzetog biopsijom.
U dijagnostučkoj paleti se koriste ezofagoskopija (posmatranje unutrašnjosti jednjaka posebnom sondom sa kamerom), skenerom (kompjuterizovana tomografija) i nuklearnom nagnetnom rezonancom (NMR).
Ultrazvučni pregled otkriva masu okruglog oblika, dobro ograničenu u odnosu na okolno tkivo.
Može da pomogne i rendgenski snimak grudnog koša, naročito ukoliko promene vrše kompresiju na disajne puteve.
Gutanje barijumskog kontrasta može da pomogne i vrlo je komforno za pacijenta.
Kako se leče lejomiomi jednjaka?
Za sve promene koje su veće od 5cm u dijametru i koje pričinjavaju simptome, potrebno je hirurško lečenje koje podrazumeva poptuno uklanjanje promene koja daje dobre efekte, i to klasičnim operativnim pristupom. Pokušavano je i sa endoskopskim uklanjanjem promene, ali ne sa toliko uspeha.
Od skoro se sve više primenjuje endoskopsko sa torakospskim uklanjanjem (kombinovani metod).
Manje promene koje ne daju simptome, trebalo bi pratiti na periodičnim pregledima.
Kontrole nakon operativnog lečenja su neophodno, jer je moguće stvaranje novih i vraćanje starih promena.
