Maligni tumori jajovoda
Jajovodi predstavljaju strukture koje se nadovezuju na matericu i izuzetno su bitne za normalan proces oplodnje koji se dogadja u njima. Široki ligament pedstavlja strukturu koju formira trbušna maramica koja u vidu čašršava prekriva jajovod. Najveći broj promena koji se nalazi na jajovodima su benigne ciste, ali je moguća pojava i malignih promena, kako primarnih, tako i metastatskih.Primarni karcinom jajovoda se ne nalazi tako često, a znatno češće od njega se nalaze metastastke promene. Moguće su i ostale neoplazme u vidu sarkoma i brojnih drugih malignih tumora. Primarne promene širokog ligamenta mogu da budu cistadenokarcinom, serozni karcinom, adenokarcinom, sarkom. Sekundarni depoziti širokog ligamenta predstavljaju metastaze sa endometrijuma materice, grlića i jajnika. Primarni tumori ovih struktura najčešće metastaziraju u pluća i u jetru.
Tačan uzrok nastanka ovih promena nije u potpunosti poznat. Pojedini autori navode da su hronične upale jajovoda (salpingitis) i sterilitet povezani sa većom incidencom od pojave maligniteta, ali ovi navodi nisu u potpunosti ispitani. Postoji testna veza izmedju tuberkuloznog salpingitisa i maligniteta, sa druge strane.
Klasifikacija ovih tumora je stadijum 0- in situ karcinom, stadijum I-tumor ograničen na jajovode, stadijum II-tumor na jednom, ili oba jajovoda i širi se van zida, stadijum III-zahvaćeni su limfni čvorovi male karlice, stadijum IV-postoje udaljene metastaze.
Primarni karcinom jajovoda je veoma redak. Daleko je češći sekundari (metastatski) tumor. Vreme javljanja je 5. i 6. decenija života.Nedavno su se pojavili rezulrari istraživanja koja navode da postoje genske mutacije kod obolelih od ovih maligniteta.
Statistički podaci pokazuju da karcinomi jajovoda čine oko 1% ginekoloških karcinoma, a javljaju se otprilike na tri žene od milion. Ove promene se češće javljaju kod pripadnica bele rase u odnosu na druge rase, sa najčešćim javljanjem oko 60 godina života. Petogodišnje preživljavanje je od 10 do 50% u zavistnosti od stadijuma bolesti.
Kako se manifestuju maligni tumori jajovoda?
- ovi tumori se češće javljaju samo sa jedne strane
- predilekciono mesto je suženi deo jajnika (istmus) i ampula
- česta je pojava nespecifičnih simptoma i znakova (gubitak apetita, mršavljenje, preznojavanje, adinamija)
- moguća je pojava bolova u trbuhu, u njegovom donjem delu
- česta je pojava krvarenja van ciklusa
- moguća je pojava pojačane vaginalne sekrecije
- retko mogu da postoje simptomi i znaci kao kod akutnog apendicitisa (bolovi sa donje desne strane trbuha, povišena temperatura, proliv, povraćanje)
- veće promene se mogu napipati preko trbušnog zida
- takodje, kod većih tumora mogu da se jave simptomi i znaci crevne opstrukcije
- karcinom jajovoda je invazivan i pokazuje tendenciju širenja na okolne organe i tkiva
Kako se postavlja dijagnoza malignih tumora jajovoda?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom nije dovoljna za postavljanje tačne dijagnoze, ali u velikoj meri pomaže da se posumnja na ovo stanje.
Ultrazvučni pregled se radi preko trbušnog zida i transvaginalno, a kao dopuna se koriste skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca.
Karcioembrionski antigen 125 je često povišen kod ovih tumora.
Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu histopatološkog nalaza uzorka dobijenog nakon operativnog lečenja.
Kako se leče maligni tumori jajovoda?
Potrebno je radikalno hirurško odstranjivanje zahvaćenog jajovoda, a nekada i svih pridruženih struktura, zajedno sa hemioterapijom cisplatinom i taksolom. Prognoza zavisi od sdadijuma bolesti.
