Šta su maligni tumori pljuvačnih žlezda?
Neoplazme koje se nalaze unutar pljuvačnih žlezda predstavljaju relativno redak entitet, postoji relativno veliki broj benignih i malignih promena koje mogu da zahvate ove strukture. Postoje parotidna, submandibularna, sublingalna i veliki broj malih pljuvačnih žlezda. Od tumora koji se razvijaju u plljuvačnim žlezdama, čak 80% se nalazi unutar parotidnih pljuvačnih žlezda, a 15% u submandibularnim. Ostatak zahvata sublingvalne (podjezične) i male pljuvačne žlezde.
Benigni tumori pljuvačnih žlezda su pleomorfni adenom, onkocitom, papilarna cistaednomatozna limfomatoza, a maligni su mukoepidermoidni karcinom, adenoidni cistični karcinom, adenokarcinom, karcinom porekla pločastoslojevitog epitela…
Klasifikacija nalignih tumora je Tx-ne može da se proceni, T0-ne postoji primarni tumor, T1-veličina tumora je do 2cm, T2-tumor je veći od 2cm, ali je manji od 4 cm, T3-tumor je veći od 4 cm, T4a- tumor probija kožu, ušni kanal, viličnu kost, T4b-tumor probija bazu lobanje, Nx-metastaze u limfnim čvorovima ne mogu biti procenjene, N0-ne postoje metastaze, N1-metastaza u limfnom čvoru iste strane manji od 3cm, N2-metastaza u limfnom čvoru iste strane većem od 3cm, a manjem od 6cm, N3-metastaza u limfnom čvoru veća od 6cm, ili više čvorova sa druge strane, Mx-ne može da se proceni, M0-ne postoje udaljene metastaze, M1-postoje udaljene metastaze.
Sa druge strane, oko 80% promena na parotidnim žlezdama su benigne pos svojoj prirodi, 50% su naligne u submandibularnim žlezdama, dok je u sublingvalnim i malim pljuvačnim žlezdama, najveći broj promena maligan po svojoj prirodi.
Tačan uzrok nastanka tumora u pljuvačnim žlezdama nije u potpunosti poznat. Postoji teorija poremećaja tokom embrionalnog razvoja, ali se sve češće spominje i uticaj faktora iz spoljašnje sredine poput delovanja zračenja, puštenja, konzumiranja alkohola i izloženosti prašini silicijuma.
Statistički podaci pokazuju da neoplazme pljuvačnih žlezda predstavljaju oko 6% tunorskih promena u predelu vrata i glave i javljaju se, otprilike kod dve osobe na 100 000 ljudi. Maligne promene pljuvačnih žlezda se najčešće nalaze kod ljudi starijih od 60 godina, dok se benigne promene nalaze kod mladjih od 40 godina.
Kako se manifestuju maligni tumori pljuvanih žlezda?
- najveći broj pacijenata opisuje postepeno, pojavljivanje bezbolne mase
- moguća je pojava paralize mišića lica sa strane mase
- moguća je pojava disfagije (otežano gutanje), promuklosti i problema sa disanjem (dispneja)
- moguća je pojava bola različite vrste i ntenziteta
- ukoliko dodje do kravrenja, vidi se krv u pljuvačci
- moguća je pojava veoma neprijatnog zadaha iz usta
Kako se postavlja dijagnoza malignih tumora pljuvačnih žlezda?
Kako se leče maligni tumori pljuvačnih žlezda?
Terapija podrazumeva hirurško odstranjivanje promena, uz poseban oprez kod promena na parotidnim žlezdama zbog blizine ličnog nerva.
Potrebna je i adjuvantna terapija zračenjem, kao i hemioterapija.
