Šta je miksom?
Miksomi predstavljaju najčešće primarne tumore koji se nalaze u srcu. Zbog nespecifičnih simptoma koje daju, rano postavljanje dijagnoza može da bude veoma izazovno. Ovi tumori predstavljaju oko 50% svih tumora koji se nalaze u srcu. Preko 90% su solirani i na peteljci, a oko 75% se nalaze u levom srcu (leva pretkomora, a redje i leva komora). U pitanju su benigni tumori koji ne daju metastaze, ali pokazuju tendenciju ka recidivima nakon operativnog lečenja.
Nije u potpunosti poznat tačan uzrok nastanka moksoma i najveći broj slučajeva je potpuno sporadičan. Postoje slučajevi kada je potpuno evidentna familijarna predispozicija u vidu autozomno dominantnog načina prenošenja, što znači da je potrebna samo jedna kopija gena da bi se bolest ispoljila. Poremećeni geni na kraćem kraku drugog hromozoma koji postoje kod Karnejevog sindroma su u vezi sa oko 7% atrijalnih (pretkomornih) miksoma.
Statistički podaci pokazuju da se miksomi nalaze kod oko 70 osoba od milion ljudi. Postoji polna predilekcija u vidu češće pogodjenih osoba ženskog pola. Mogu se javiti u bilo kom uzrastu, ali se najčešće javljaju kod osoba starijih od 40 godina, osim u porodično javljanju kada je taj uzrast oko 25 godina.
Kako se manifestuju miksomi?
Klinička slika zavisi od lokalizacije, veličine i pokretljivosti tumora
- miksomi su najčešće na peteljci, okrugli, ili ovalni
- prekriveni su normalnim endokardom i žućkaste su do braon boje
- najčešće se javljaju u levoj pretkomori, ali se mogu javiti u bilo kom delu srca
- simptomi mogu potpuno da nedostaju, ali je moguća i iznenadna smrt
- često se javljaju osipi po koži
- moguća je pojava otežanog disanja (dispneja), kašlja i iskašljavanja krvi (hemoptizije)
- česta je pojava umora, malaksalosti i edema na donjim ekstremitetima
- moguća je pojava nakupljanja slobodne tečnosti u trbuhu (ascites), ali je ova pojava nešto redja
- vrtoglavica i nesvestica se mogu javiti
- simptomi se mogu menjati kako pacijent menja položaj tela
- ukoliko dodje do periferne embolizacije, mogu se javiti simptomi i znaci šloga
- moguće su i manifestacija zahvaćenosti ostalih organa embolusima
- česta je pojava gubitka apetita, malaksalosti, bolova u zglobovima i mišićima, povišene telesna temperature sa groznicom
- atrijalni miksomi mogu da podlegnu zapaljenskim procesima
Kako se postavlja dijagnoza miksoma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom sa EKG-om, nije dovoljna za postavljanje dijagnoze, ali može da pomogne da se posumnja na ovo stanje.
Laboratorijske analize nisu specifične i mogu da pokažu leukocitozu, anemiju, povećanje sedimentacije i CRP-a, kao i interleukina 6.
Rendgenski snimak grudnog koša nije dovoljan za postavljanje dijagnoze.
Definitivna dijagnoza se postavlj na osnovu ultrazvučnog nalaza (ehokardiografija), transtorakalnim putem, ili transezofagealno.
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca mogu da pomognu.
Ukoliko se sumnja na Karnejev sindrom, poželjno je da se načini genetsko testiranje.
Poželjno je načiniti koronarnu angiografiju kod pacijenata starijih od 40 godina.
Kako se leče miksomi srca?
Na žalost, jedini način lečenja je hirurško odstranjivanje tumora koje je u domenu kardiohirurga i podrazumeva operaciju na otvorenom srcu.
Operativno lečenje je preporučljivo učiniti odmah po postavljanju dijagnoze.
Postoje podaci koji govore da je stepen ponovnog javljanja oko 2%, a kod familijarnih slučajeva je oko 20%.
