Šta je rak (karcinom) dojke?
Rak dojke predstavlja najčešći karcinom koji pogadja osobe ženskog pola i vodeći je uzrok smrti kod žena od posledica nekog tumora. Povećana svest javnosti o ovom problemu, rana dijagnoza i programi skrininga, vode ka sve boljoj prognozi ove bolesti. Po svom histološkom sastavu i prirodi, karcinom dojke se može podeliti na medularni, duktalni, lobularni, tubularni, papilarni, Pedžetovu bolest, metaplastični…
Brojni su faktori rizika koji se dovode u vezu sa nastankom karcinoma dojke, poput rane prve menstruacije, neradjanja, ili kasnog radjanja, kasne menopauze, gojaznosti, upotreba kontraceptivnih pilula i nekoh lekova na bazi hormona, pozitivna porodična anamneza o ovoj bolesti, pušenje, konzumiranje alkohola, sedetorni način života i brojni drugi. Bitno je proceniti i postojanje tumora jajnika i grlića materice zajedno sa tumorima dojke.
Stadijumi bolesti su I-tumor manji od 2cm, bez metastaza, II-tumor od 2-5 cm, bez udaljenih metastaza, III- tumor veći od 5cm da metastazama u limfnim čvorovima, IV-postoje udaljene metastaze.
Statistički podaci pokazuju da se broj pacijentkinja sa karcinomom dojke u poslednjih 25 godina naglo povećao, naročito u razijenim zemljama, ali je ukupan mortalitet u padu. Različiti su podaci o broju novobolelih pacijentkinja od zemlje do zemlje, počev od 10 slučajeva na 100 000 ljudi, sve do 100 slučajeva na istoj populaciji. Ukupan rizik za nastanka karcinoma dojke u toku života je oko 10%. Takoje, maligni tumori dojke mogu da se jave i kod osoba muškog pola, mada znatno redje, i kod njih je prognoza čak ozbiljnija nego kod žena.
Kako se manifestuje karcinom dojke?
- najčešće žene napipaju krvžicu unutar dojke
- u najveće broju slučajeva, kvržica ne boli, tvrda je i nepravilna
- bol se javlja kod svake dvadesete žene
- moguća je promena u veličini i obliku dojke
- zadebljavanje kože dojke, promena bradavice i crvenilo
- uvlačenje bradavica
- curenje sekreta iz bradavice, spontano ili na pritisak (sekret može da bude bistar, gnojav, ili krvav)
- mogu se napipati i uvećani limfni čvorovi u dojci
- moguća je pojava izraženih krvnih sudova i promena kože po tipu pomorandžine kore
- kod zapostavljenih slučajeva mogu da se jave otežano disanje (dispneja), bolovi u kostima, žuta prebojenost kože i sluzokože, promena ponašanja i epilepsija (zbog davanja udaljenih metastaza)
- otok ruke i bolovi u ruci
- najčešće metastaze su u pluća, jetru, kosti i mozak
Kako se postavlja dijagnoza karcinoma dojke?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna da se posumnja na postojavnja ovog tumora.
Rutinski se radi mamografija, ultrazvučni pregled i biopsija promena sa histopatološkim pregledom uzorka tkiva.
Kod udaljenih metastaza rade se rendgenski snimak grudnog koša, skener (kompjuterizovana tomografija), nuklearna magnetna rezonanca, scintigrafija kostiju i pozitronska emisiona tomografija.
Kako se leče karcinomi dojke?
Lečenje karcinoma dojke obuhvata radikalno hirurško odstranjivanje promena do u zdravo sa eventualnom disekcijom pazušne jame. Kod nekih oblika karcinoma, mora se načiniti radikalna mastektomija.
Operativno lečenje se kombinuje sa radijacionom terapijom i eventualnom hemioterapijom. Sam protokol lečenja zavisi od stadijuma, vrste tumora, da li je tumor nađen i u drugoj dojci, godina života žene, telesne težine, menopauzalnog statusa i opšteg zdravstvenog stanja.
Prognoza bolesti zavisi od stadijuma bolesti i pravovremeno postavljene dijagnoze, ako i histoloških karakteristika tumora.
