Šta je hronična limfocitna leukemija?
Hronična limfocitna leukemija predstavlja maligno oboljenje koje se karakteriše nakupljanjem nefunkcionalnih limfocita u organizmu. Početak bolesti može da bude neprimetan i pacijenti često sasvim slučajno postavljaju dijagnozu, a jedini znak može da bude uvećanje limfnih čvorova, mada klinička slika može da bude veoma raznovrsna. Ćelije koje se umnožavaju kod ovog tipa bolesti se nalaze izmedju zrelih B limfocita i njihovih prekursora.
Tačan uzrok nastanka ove maligne bolesti nije u potpunsoti poznat i postoje jasni genetski poremećaji, ali se ipak najčešće javlja sasvim sporadično. Porodično javljanje je veoma retko.
Statistički podaci pokazuju da je hronična limfoctina leukemija predstavljena sa samo 10% svih leukemija u svetu. U zemljama Azije, ova bolest je redja nego u Americi i zemljama Zapadne Evrope. Češće se javlja kod pripadnika bele, nego kod pripadnika crne rase. Takodje, nešto češće se javlja kod osoba muškog pola, nego kod osoba ženskog pola. Hronična limfocitna leukemija se najčešće javlja kod osoba starijih od 55 godina, mada se može javiti i kod mladjih osoba.
Kako se manifestuje hronična limfocitna leukemija?
Pacijenti koji boluju od hronične limfocitne leukemije mogu da imaju različite simptome i znake poput
- početak bolesti često je neprimetan i dijagnoza se može postaviti slučajno na osnovu razmaza periferne krvi
- najčešće se javljaju uvećani limfni čvorovi koji nisu bolni
- moguća je pojava učestalih infekcija poput upala pluća, herpes zostera i herpes labialisa
- rana sitost i neugodnost u trbuhu nastaju zbog uvećanja jetre i slezine
- zbog trombocitopenije se javljaju petehije, modrice i sklonost ka krvarenju
- zbog anemije nastaje bledilo lica, ubrzano zamaranje, malaksalost, lupanje i preslalanje srca
Kako se postavlja dijagnoza hronične limfocitne leukemije?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregeledom je dovoljna da se postavi sumnja na ovo stanje.
Postoje promene u krvnoj slici u vidu limfocitoze (povećan nivo limfocita duže od tri meseca), a radi se i analiza razmaza krvi i citološka anliza.
Dijagnoza se postavlja na osnovu biopsije koštane srži i histopatološke, citološke i imunohistohemijske analize uzorka.
Ultrazvučni pregled, skener i nuklearna magnetna rezonanca se rade radi potvrde zahvaćenosti ostalih organa u telu.
Kako se leči hronična limfocitna leukemija?
Pacijenti sa hroničnom limfocitnom leukemijom se ne leče hemioterapijom sve do pojave simptoma, ili pojave brze progresije bolesti.
Brojni su hemioterapijski agenski koji se koriste u lečenju hronične limfocitne lukemije, a njihova upotreba zavisi od dosta faktora.
Koristi se i transplantacija koštane srži u lečenju ovog oblika leukemije.
Prognoza je veoma šarolika, pa pojedini pacijenti umiru nakon godinu do dve nakon postavljanja dijagnoze, a neki tek nakon 10 godina nakon postavljanja dijagnoze. Prognoza u najvećoj meri zavisi od stadijuma u kojoj je bolest prilikom postavljanja dijangoze i prosečno preživljavanje je oko 5 godina nakon postavljanja dijagnoze.
