Indirektni Coombs-ov test detektuje an­titela u serumu bolesnika u tzv. višku, tj. antitela koja se nisu vezala za proteinske antigene na membrani eritrocita. Test se sa­stoji iz dva dela: najpre se serum bolesni­ka inkubira sa normalnim eritrocitima a zatim se tako vezana antitela na eritrociti­ma detektuju sa anti-IgG serumom kao u direktnom Coombs-ovom testu. Antitela klase IgM (hladna antitela) se detektuju te­stom aglutinacije (serum bolesnika sa IgM antitelima u kontaktu sa normalnim ili fe­talnim eritrocitima dovodi do aglutinacije). 

Imune hemolizne anemije uzrokovane toplim antitelima (IgG)

Ovaj tip hemolizne anemije uzroko­van je antitelima klase IgG koja reaguju na telesnoj temperaturi i stoga su nazvana toplim antitetlima. Javlja se u svim uzrasti­ma, ali je najučestalija kod odraslih osoba ženskog pola. U jedne četvrtine bolesnika ovaj tip hemolizne anemije samo je jedna od manifestacija bolesti imunog sistema posebno malignih (hronična limfocitna le­ukemija, ne-Hodgkin-ski limfomi), kao i kolageno vaskularnih bolesti (sistemski eri-temski lupus, reumatoidni artritis).

Klinička prezentacija i tok bolesti je vr­lo raznolik, od krajnje blagih formi sa po­zitivnim direktnim Coombs-ovim testom kao jedinom manifestacijom, do najtežih oblika sa fulminantnom hemolizom, hemo-globinemijom, hemoglobinurijom i šokom. Većina bolesnika sa imunom hemoliznom anemijom ima umeren do težak stepen ane­mije (Hb=60-100 g/L), retikulocitozu od 10 do 30% (200-600 x 10³/mL), sferocitozu na razmazu periferne krvi i splenome-galiju. Istovremena imuna trombocitope-nija može takođe biti prisutna; u tom slu­čaju postoje i antitela usmerena na trom-bocitne antigene. Imuna hemolizna ane­mija i imuna trombocitopenija definišu po­seban entitet, tzv. Evans-ov sindrom. Ven­ske tromboze, mada retko, jesu jedna od komplikacija imunih hemoliznih anemija. 

Lečenje

Pre primene terapije neophodno je is­ključiti lekove koji su poznati kao uzroč­nici imunih hemoliznih anemija. Kod bo­lesnika sa klinički značajnom hemoli­zom inicijalno lečenje započinje se prime-nom kortikosteroida (prednison 1 mg/kg dnevno). Porast vrednosti hemoglobina uobičajeno se zapaža za 3 do 4 dana, a prednison u ovoj dozi se nastavlja sve dok vrednosti hemoglobina ne dostignu nor­malne vrednosti. Doza se nakon toga sma­njuje na 20 mg dnevno, u toku nekoliko meseci.

Međutim, pored kortikosteroidne terapi­je, bolesnici sa teškim stepenom anemije (Hb <40g/L) moraju hitno primiti transfu­ziju koncentrovanih eritrocita. Pri navede­nim vrednostima hemoglobina može nastu­piti akutna srčana insufucijencija sa plućnim edemom, somnolencijom i ko­mom. Tahikardija, hipotenzija, dispneja, kao i angina pectoris, predstavljaju takode kliničku sliku koja zahteva hitnu transfuzi­ju koncentrovanih eritrocita. Kiseonična terapija se takode preporučuje, ali ne mo­že zameniti efekat transfuzije eritrocita.

Imajući u vidu da u imunim hemoliznim anemijama postoje uobičajeno autoantite-la tipa panaglutinina, intereakcija sa eritro­citima zdravog davaoca uvek je pozitivna ako se ne primeni posebna tehnička pro­cedura tzv. adsorpcija panaglutinina iz bolesnikovog seruma na sopstvenim eritro­citima. Serum bolesnika oslobođen od antitela na ovaj način dalje se testira na pri­sustvo aloantitela specifičnih za pojedi­ne krvne grupe ABO sistema. Transfuzija ABO-kompatibilnih eritrocita pripremlje­nih na navedeni način mora se primeniti sporo, oprezno i s obzirom na mogućnost akutne intravaskularne hemolize. Transfu­zija koncentrovanih eritrocita mora se pri­meniti često bez odlaganja i pre nego se završe serološki testovi ukoliko je ugrože­na funkcija kardiovaskularnog i centralnog nervnog sistema. Ublažavanje simptoma i znaka anemije uobičajeno se može postići sa relativno malim dozama (0,5 do 1 jedi­nica) koncentrovanih eritrocita. Prekomer-ne transfuzije u prisustvu srčane insufici-jencije mogu lako dovesti do dodatnog cirkulatornog opterećenja volumenom kr­vi, što je još jedan razlog za pažljivu opser­vaciju bolesnika tokom primene transfuzi­je eritrocita.

U slučajevima izražene hemolize, po­red kortikosteroidne terapije, preporu­čuje se i primena intravenskih gama glo­bulina (u dozi od 400 mg/kg/dnevno u toku 5 dana). Međutim, ova vrsta terapije je manje efikasna u imunim hemoliznim anemijama nego u imunim trombocitope-nijama.