Paroksizmalna noćna hemoglobinurija (PNH)
Ovo oboljenje je jedinstveno medu svim hemoliznim anemijama jer predstavlja in-trakorpuskularni defekt stečen na nivou matičnih ćelija hematopoeze. Na X hromo-zomu matičnih ćelija hematopoeze postoji somatska mutacija pig-A gena, koja u krajnjem ishodu dovodi do nedostatka odgovarajućih proteina na membrani eritrocita odgovornih za deaktivaciju komple-menta. Nedostatak dva proteina: DAF (CD55) i MIRL (CD59) ključnog je značaja, pa minimalna aktivacija komplementa dovodi do lize eritrocita. Hemogloburija koja je rezultat intravaskularne hemolize eritrocita prevashodno je noćna, s obzirom da komplement biva aktiviran sniženjem pH krvi (fiziološko smanjenje oksigenacije krvi tokom spavanja). Hemoglobinurija je paroksizmalna jer se aktivacija komplementa događa i u akutnim infekcijama kao i u stresnim situacijama. Hemoglobinurija dovodi do hroničnog gubitka gvozda iz organizma i posledične sideropenije. U teškim slučajevima hemoglobinurija dovodi do akutne bubrežne insfucijencije, a, ukoliko godinama traje, i do hroničnog oštećenja bubrega.
U kliničkim manifestacijama PNH dominira trijas: 1. intravaskularna hemolizna anemija, 2. venske tromboze i 3- pan-citopenija, kao posledica insuficijentne hematopoeze. Anemija može biti različitog stepena, dok su granulocitopenija i trombocitopenija uglavnom blagog stepena. Venske tromboze su uobičajena komplikacija PNH, i javljaju se kod oko 40% bolesnika. Patogeneza venskih tromboza dovodi se takode u vezu sa nedostatkom odgovarajućih proteina na membrani trombocita, pa aktivacija komplementa stimuliše agregaciju trombocita i stvaranje tromba. Karakteristične su tromboze abdominalnih vena (hepatičnih, portnih i mezen-teričnih) što dovodi do kliničke slike Budd-Chiari-jevog sindroma, kongestivne splenomegalije i akutnih bolova u trbuhu. Tromboze cerebralnih vena su uzrok smrtnog ishoda bolesnika sa PNH.
Na PNH treba posumnjati kod svakog bolesnika sa hemoliznom anemijom udruženom sa leukopenijom i/ili trombocitope-nijom i sa prisutnim biohemijskim znacima intravaskularne hemolize (hemoglobine-mija, hemoglobinurija, hemosiderinurija, izrazito povišena LDH). Postoje dva dijagnostička testa za PNH i oba se zasnivaju na hemolizi defektnih eritrocita aktivacijom komplementa: 1. Ham-ov test (eritrociti bolesnika inkubiraju se sa normalnim ali zakiseljenim serumom na pH od 6, 2, kada se aktivira komplement koji lizira defektne eritrocite ali ne i normalne) i 2. test sukrozne lize (aktivacija komplementa se stimuliše redukcijom jonskog naboja medi-juma u kome se inkubiraju eritrociti). Međutim, najsenzitivniji i najspecifičniji test za dijagnozu PNH jeste utvrđivanje odsustva CD55 i CD59 proteina na membrani eritrocita i granulocita bolesnika sa PNH, metodom imunofenotipizacije na protočnom citometru.
Lečenje
Transfuzije koncentrovanih eritrocita efikasna su terapija ne samo za podizanje nivoa hemoglobina već je njihov efekat koristan i za supresiju deficijentne eritro-poeze, naročito tokom epizoda hemoglo-binurije. Kontraindikovano je davati punu krv, s obzirom da transfuzije pune krvi mogu dovesti do egzarcebacije intravaskularne hemolize. Stoga se preporučuje davanje transfuzije tzv. opranih eritrocita. Kortiko-steroidi takođe mogu biti efikasni u smanjenju stepena hemolize, ali je potrebno u tom slučaju dati umerene doze (prednison 15 do 30 mg, svaki II dan). Primena andro-gena (danazol 600 mg dnevno) takođe dovodi do porasta vrednosti hemoglobina.
Primena preparata fe može dovesti do egzarcebacije hemolize s obzirom na formiranje velikog broja mladih ali defektih eritrocita osetljivih na komplement. Ovaj efekat se može smanjiti davanjem predni-sona 60 mg dnevno ili supresijom eritroci-topoeze transfuzijama eritrocita.
Epizode akutnih venskih tromboza, posebno Budd-Chiari-jev sindrom i cerebralne tromboze, treba da budu intenzivno le-čene primenom trombolitičke terapije. Antikoagulantna terapija heparinom treba da usledi ubrzo nakon toga i da se prime-njuje i tokom narednih nekoliko dana do potpunog prelaska na oralne antikoagu-lantne lekove.