Reumatoidni artritis (Arthritis rheumatoides)
Reumatoidni artritis predstavlja hronično, zapaljensko,simetrično i sistemsko oboljenje vezivnih tkiva koje se najčešće ispoljava na perifernim zglobovima. Kod nekih bolesnika mogu se otkriti i promene drugih tkiva i organa – unutrašnjih organa, nervnog sistema i kože.
Glavno mesto nastanka zapaljenja predstavlja sinovijalna membrana zbog čega se osnovna promena i naziva sinovitis. Tokom vremena, reumatoidni artritis (RA) dovodi do deformacije, disfunkcije, ukočenosti i bolova zahvaćenih zglobova stvaranjem zloćudnog tkiva – panusa.
Reumatoidni artritis je najčešće oboljenje u grupi zapaljenskih reumatskih bolesti. Početak bolesti se ispoljava najčešće između četvrte i šeste decenije, češće kod žena u generativnom periodu.
Uzrok reumatoidnog artritisa je još uvek nepoznat. Pretpostavlja se da uzajamno dejstvo nekoliko faktora utiču na pojavu bolesti:
1. Mikroorganizmi ( Epstein-Barr virus, retrovirusi, bakterije i mikoplazme).
2. Genetski faktori ( osobe sa specifičnim HLA-DR 4 molekulima).
3. Poremećaj imunog sistema.
Statistički je dokazano ako se oboljenje razvije u jednog blizanca, kod drugog postoji 30% šanse da se ispolji.
Koji su simptomi i znaci reumatoidnog artritisa?
Bolest počinje postepeno, podmuklo, sa opštim prodromalnim simptomima kao što su malaksalost, zamor, gubitak apetita i telesne mase, povišena telesna temperatura, simetričnim zahvatanjem malih zglobova šake i stopala,a zatim i svih perifernih zglobova.
Promene na zglobovima su:
- dugotrajna jutarnja ukočenost, koja predstavlja najčešći, patognomoničan znak,
- otok zglobova ( zbog nakupljanja sinovijalne tečnosti u zglobnoj
- kapsuli) praćen bolovima,
- deformacija, destrukcija i poremećaj funkcije zglobova (vretenast izgled prstiju šake i ograničeni pokreti).
Sistemske, vanzglobne promene:
Oko 25-30% bolesnika s reumatoidnim artritisom ima manifestacije na drugim organima i to pretežno seropozitivni (RF+) bolesnici. Ove pojave se javljaju kod težih oblika bolesti i smatraju se indikatorom loše prognoze.
Najčešće vanzglobne manifestacije su:
- Reumatski čvorići koji se javljaju potkožno na ekstenzornim stranama lakta i malih zglobova šaka
- Serozitis ( pleuritis ili perikarditis)
- Vaskulitis je uvek indikator loše prognoze
- Anemija, limfadenopatija, splenomegalija (nespecifične pojave vezane za hroničnu imunsku stimulaciju)
- Sjogrenov sindrom ( suvi keratokonjuktivitis i kserostomija)
- Periferne neurološke pojave
Kako se postavlja dijagnoza reumatoidnog artritisa?
Laboratorijski nalazi:
Nespecifični pokazatelji zapaljenja (reaktanti akutne faze)-ubrzana sedimentacija, porast koncentracije fibrinogena, C-reaktivnog proteina…
Serumski reumatoidni faktori.
Radiološki znaci – prema stepenu anatomskog oštećenja obolelih zglobova opisana su četiri stadijuma:
I. otok mekog tkiva i laka osteoporoza zglobnih okrajaka,
II. suženje zglobnog prostora I pojava koštanih cisti I erozija,
III. subliksacija zglobova,
IV. srastanje zglobnih površina ( ankiloza).
Za dijagnozu reumatoidnog artritisa je potrebno najmanje 4 kriterijuma koji moraju biti prisutni minimum 6 nedelja:
1. jutarnja ukočenost,
2. artritis 3 ili više zglobova,
3. istovremena simetrična zahvaćenost,
4.reumatoidni noduli,
5. reumatoidni faktori u serumu,
6. radiografske promene.
Kako se leči reumatoidni artritis?
Lečenje reumatoidnog artritisa je kompleksno i obuhvata primenu opštih mera, medikamenata, fizikalne terapije i hirurškog lečenja.
1. Opšte mere predstavljaju edukaciju i odmor bolesnika.
2. Medikamentno lečenje obuhvata:
Simptomatske lekove (ublažavaju simptome brzim delovanjem) u koje spadaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) i glikokortikoidi. Najstariji NSAIL je aspirin,ali zbog neželjenih efekata danas se više primenjuju ibuprofen, naproksen, indometacin, diklofenak, piroksikam, najnoviji NSAIL koji imaju manji ulcerogeni potencijal na gastričnu sluznicu-meloksikam.
Glikokortikoidi (GK) se primenjuju kod teških oblika bolesti ili lokalno intraartikularno zbog brojnih neželjenih efekata kod sistemske primene ( jatrogeni hiperkorticizam).
Lekovi koji modifikuju bolest: Za razliku od NSAIL i GK efekat ovih lekova se ispoljava sporo (nekoliko nedelja), ali smanjuju progresiju bolesti.
Terapija ovim lekovima se insistira čim se postavi dijagnoza zbog novog principa ranog i agresivnog lečenja.
U ovu grupu se ubrajaju: hlorokvin, sulfasalazin, metotreksat, soli zlata, azatioprin, ciklosporin, penicilamin.
Biološki agensi: nova istraživanja su dovela do saznanja da monoklonska antitela dovode do blokade inflamatornih citokina (TNF-alfa i interleukina-1) koji se oslobađaju tokom bolesti.
Najčešći neželjeni efekat su infekcije.
Fizikalna terapija ima osnovni cilj smanjenje bola i inflamacije i poboljšanje funkcije zglobova. Obuhvata različite toplotne, hidro- i elektro-procedure.
Hirurško lečenje se primenjuje kod bolesnika sa teško oštećenim zglobovima ugradnjom veštačkih zglobova ( artroplastika).
Dr med. Marina Ivošević
{loadposition marinaivosevic}
