Reumatska groznica (febris rheumatica)

Reumatska groznica je bolest dece i mla­dih. Njen značaj je u mogućnosti nastanka hroničnih oštećenja srca u vidu srčanih ma­na koje dovode do rane invalidnosti i smrt­nosti.

Etiologija ipatogeneza

Pokretač patogenog procesa je Beta he-molički streptokok grupe A, koji prvo iza­ziva infekciju gornjih respiratornih puteva, a posle prodromalnog perioda od oko dve nedelje, javlja se klinička slika reumatske groznice.

Klinička slika

Najčešća manifestacija je migrirajući po­liartritis. Zahvaćeni su uglavnom veliki zglobovi: kolena, ručni, lakatni. Početak je akutan, bolni otok jednog zgloba traje dan-dva, a zatim prelazi na sledeći. Cela epizoda artritisa traje 10 do 14 dana. Obo-leli zglob je topao, crven, manje otečen i vrlo bolan. Dete ima povišenu temperatu­ru, a na srcu mogu postojati znaci karditi-sa (tahikardija, nepravilan rad, tmuli tono­vi, šum). Rede se javljaju potkožni čvorići, marginalni eritem i horea minor.

Dijagnoza

Anamneza o prethodnoj infekciji ždrela ili krajnika, uz kliničku sliku migrirajućeg poliartritisa, treba da pobudi sumnju na reumatsku groznicu. U tom slučaju dete ili odraslu bolesnu osobu treba odmah upu­titi u bolnicu, jer se dijagnoza i lečenje re­umatske groznice obavezno obavljaju bol­nički.

Lečenje

Daju se pune doze aspirina, koji je spe­cifičan antizapaljenski lek za lečenje artri­tisa u reumatskoj groznici. Aspirin se daje dok su prisutni znaci zapaljenja (obično 3 nedelje). Istovremeno sa aspirinom daje se penicilin u cilju eradikacije streptokoka. Posle desetodnevnog lečenja penicilinom, nastavlja se odmah sa primenom depo pre­parata penicilina u cilju sekundarne profi­lakse reumatske groznice.