Bolest taloženja kristala kalcijum pirofosfat dihidrata (hondrokalcinoza, pseudogiht)

Ova, druga po značaju, kristalna artro-patija nastaje zbog taloženja kristala kalci­jum pirofosfat dihidrata u zglob i okolo-zglobna tkiva. Može biti nasledna, kada su oboleli obično mlađi, ili udružena sa nekim metaboličkim poremećajem, sporadična, (idiopatska) ili može nastati posle neke povrede zgloba.

Akutni recidivirajući artritis tipa kristal­nog artritisa jedna je od kliničkih varijanti ove bolesti. Bolest se može ispoljiti kao hronična oligo ili poliartikularna artropati-ja. U nekih osoba hondrocalcinoza se mo­že naći kao asimptomatski uzgredni radi­ološki nalaz.

Odnos obolelih muškaraca i žena pribli­žno je isti. Uglavnom se javlja kod starijih, izuzev naslednog oblika.

Recidivirajući oblik se javlja kao mono-artritis, najčešće na kolenskom zglobu, što je i najčešća radiološka lokalizacija. Ono što je nožni palac za giht, to je koleno za HC. Rede se artritis javlja na ručnom, la-katnom ili ramenskom zglobu, dok je no­žni palac zahvaćen kod oko 5%. Artritis je manje buran od onog u gihtu, traje neko­liko dana do četiri nedelje i zatim nastaje potpuna remisija. Mogu se javljajti recidi­vi artritisa u različitim vremenskim interva­lima.

Dijagnoza se potvrđuje nalazom krista­la kalcijum pirofosfat dehidrata u sinovij-skoj tečnosti i karakterističnim radiološkim nalazom. Kristali su romboidnog izgleda, manji od uratnih i jednostruko prelamaju svetlost. Teže se dokazuju od uratnih, ali je zato nalaz simetričnih kalcifikacija hrska­bolesnika koji već boluju od nekog hronič-nog artritisa, najčešće reumatoidnog artri­tisa. Pojava septičkog artritisa u ovih bolesnika posebno je značajna, jer se može prevideti i neželjeno završiti. Poseb­na opasnost neprepoznavanja septičnog artritisa postoji u starijih osoba sa hronič-nim artritisom koji primaju glikokortikoi-de ili imunosupresivne lekove zbog čega je simptomatologija infekcije slabo izraže­na. Kod ovih bolesnika treba posumnjati na pojavu septičnog artritisa ako se na po­jedinim zglobovima jave izraženiji simpto­mi i znaci zapaljenja u odnosu na ostale zglobove.

Pošto septični artritis najčešće nastaje hematogenim putem, u kliničkoj slici, po­red nalaza na zglobu, prisutni su i opšti znaci infekcije (sepse), a mogu se uočiti i simptomi i znaci primarne infekcije. 

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

Definitivna dijagnoza bakterijskog artri­tisa postavlja se dokazom uzročnika u si-novijskoj tečnosti ili kulturom ili bojenjem po gramu, zbog čega je punkcija zgloba i ispitivanje sinovijske tečnosti najvažnija di­jagnostička procedura i treba je uraditi od­mah kad se posumnja na septički artritis. Iz tog razloga bolesnika treba što hitnije uputiti u zdravstvenu ustanovu gde se ova vrsta dijagnostičkih procedura može uradi­ti odmah.

Laboratorijske analize ne pomažu mno­go u dijagnozi, pogotovo ako bolesnik već boluje od neke druge, najčešće hronične, bolesti. Prisutni su pokazatelji akutne faze zapaljenja. Hemokultura, kao i kultura raz­ličitih sekreta i ekskreta, mogu pomoći u potvrdi uzročnika septičnog artritisa.

Radiološke promené nisu od pomoći u ranoj dijagnozi jer se specifične promené razvijaju kasno (posle 2 do 3 nedelje traja­nja infektivnog procesa).

Diferencijalno-dijagnostičke dileme ja­vljaju se u odnosu na druge akutne artriti­se (giht, hondrokalcinoza, reumatska gro­znica, Lajmska borelioza, palindromski reumatizam) i u odnosu na akutan početak nekih subakutnih ili hroničnih oboljenja zglobova (Reiterova bolest, reumatoidni artritis). Neuobičajeno izraženi opšti simp­tomi – povišena telesna temperatura uz je­zu, groznicu, teško opšte stanje, trebalo bi da upute na bakterijski artritis. 

Prognoza

Septićki artritis je ozbiljno oboljenje, ko­je se kod 5 do 15% obolelih može završi­ti letalnim ishodom, a invalidnost se javlja kod 25 do 60 %. Ako se lečenje započne u prvoj nedelji bolesti, oporavak se postiže kod 64% obolelih, a ako se lečenje počne kasnije, ozdravljenje je kompletno kod sa­mo 22% bolesnika. 

Lečenje

Antibiotici su lekovi izbora i treba ih pri-meniti odmah u slučaju jasne ili sumnjive in­fekcije zgloba, obično već u prvim satima hospitalizacije bolesnika, čim je uzet uzorak sinovijske tečnosti za pregled. Hospitaliza­cija je obavezna. Uz davanje antibiotika neophodna je drenaža sinovijske tečnosti iglom i špricem, a kod nedostupnih zglobo­va i težih infekcija hirurškim putem.

Imobilizacija zgloba se preporučuje u cilju olakšanja tegoba bolesnika i spre­čavanja deformacija zglobova. Čim se zna­ci zapaljenja smanje, počinje se sa pasiv­nim vežbama, a po smirenju zapaljenja i sa aktivnim, a cilj je popravljanje pokret­ljivosti i položaja zgloba i jačanje musku­lature.

U slučaju neuspeha ovakvog lečenja po­trebna je hirurška intervencija.

vice na radiološkim snimcima kolena pa-tognomoničan. Kalcifikacije se radiološki mogu videti i u hrskavici ramena, ručnih i koskofemoralnih zglobova, simfizi ili in-terveretebranom diskusu. Akutni napad hondrocalcinoze leci se kao i artritis u gih-tu. Pored NSAIL vrlo je efikasna i punkci-ja zgloba i lokalna primena glikokortikoi-da sa produženim dejstvom.