Osteoporoza (smanjena gustina kostiju) lečenje, lekovi i ishrana

Osteoporoza je progresivan gubitak gustine kosti sa propadanjem koštane strukture. U mladosti osteoblasi i osteoklasti imaju usklađeno antagonističko dejstvo i deluju na obnavljanje i remodelovanje kosti prema potrebama biomehaničkog opterećenja. Njihova aktivnost regulisana je paratiroidnim hormonom, kalcitoninom, estrogenima, vitaminom D, različitim citokinima i prostaglandinima.

Vrh koštane mase kod muškaraca i žena javlja se oko 20-te godine. Na ovom nivou javlja se plato, koji se održava oko 10 godina. Posle tog peri­oda, počinje gubitak koštanje mase od 0,3 do 0,5% godišnje, a posle me- nopauze, godišnji gubitak se udesetostručuje.

Oko 90-95% osteoporoznih pacijenata imaju primarnu osteoporozu (poznatu i kao senilnu osteoporozu). Ostali pacijenti imaju sekundarnu osteoporozu kao posledicu drugih bolesti: karcinoma, HOBP-a, upotrebe pojedinih lekova (npr. glukokortikoida), usled alkoholizma, imobilizacije posle povreda ili kod nepokretnosti, malapsorpcija itd.

Skrining metoda za osteoporozu jeste kvantitativna ultrazvučna oste- odenzitometrija (QUS), kojom se može, na osnovu brzog „snimanja” kosti pete ili drugih delova tela, odrediti rizik za osteoporozu. Preciznija dija­gnoza osteoporoze izvodi se DEXA osteodenzitometrijom (,,Dual-energy X-ray absorptiometry„), kojom se najčešče snima lumbalna kičma, ali I proksimalni femur. DEXA rezultat se iskazuje takozvanim ,,T-skorom”: ako je ovaj skor veći od 1, to ukazuje na osteopeniju. Kada je T-skor veći od 2,5. postavlja se dijagnoza osteoporoze.

Dijagnostika uključuje i merenje serumskog kalcijuma, paratiroidnog hormona (PTH), eventualno i kalcitonina i tireohormona.

Osteoporoza češće pogađa žene od muškaraca (4:1), a osteoporotski prelomi kod žena još su češći. Karakteristični osteoportski prelomi su prelomi rebara (kod mlađih žena u menopauzi) i prelomi zgloba kuka (kod starijih žena). Na trećem mestu po učestalosti jesu osteoporotski prelomi pršljenskih tela (najčešće donji deo torakalne kičme i početni deo lumbalne kičme).

lako pojedini autori navode bol kao simptom osteoporoze, bol je karakterističan samo kod preloma. Anamnestički podaci o bolu ne smeju da budu indikacija za ispitivanja u pravcu potvrđivanja ili rskfjučivanja oste­oporoze, posebno kad se fizičkim pregledom ili standardnim radiografijama jasno isključuje postojanje frakture. Neselektivno upućivanje na osteoden- zimetrijska ispitivanja jeste finansijsko opterećenje za sistem zdravstvenog osiguranja i često je od male koristi za tečenje pacijenata. (Generalno, pro- cenat „negativnih” nalaza kod dijagnostičkih procedura obavljenih na zah- tev lekara opšte medicine veoma je visok i ukazuje na nekritičko upu­ćivanje pacijenata na razna „snimanja”, laboratorijske analize ‘r metode funkcionalne dijagnostike.).

Lečenje osteoporoze zasniva se na modifikaciji rizikofaktora (regula­cija tetesne težine, fizička aktivacija, higijensko-dijetetski režim), suplemen- tarnoj terapiji kalcijumom i vitaminom D (pri čemu pojedini autori smatraju da je u najvećem broju slučajeva dnevni unos hranom potpuno dovoljan, ili da se nadoknada ne mora nužno vršiti raznim skupim preparatima, već AD kapima, ili jednostavno hranom koja je bogatija kalcijumom i D vitami­nom). Pored adekvatnog unosa kalcij uma i vitamina D, specifična terapija osteoporoze podrazumeva davanje bifosfonata (npr. Alendronat, tablete 10mg, uzima se u uspravnom položaju 30 minuta pre doručka, iti Bonviva – ibandronat, moguće korišćenje 150mg per os jednom mesečno). Bifosfonati inhibiraju osteoklastnu aktivnost.

Kada postoje jasni uzroci ekundarne osteoporoze, mogu se davati te­kovi kao što su estrogeni, kalcitonin, paratiroidni hormon…