Reumatoidni artritis (reuma), simptomi, lečenje, lekovi i ishrana

Reumatoidni (reumatskij artritis (RA) je hronlčno sistemsko auloimuno oboljera|e koje primara® zahvata zglobove. Genetska pretdispozcija je potvrdjena otkrivanjem specifičnih gena. Reumatoidni artritis je oko tri puta Češći kod žena.

Kod specifičnih promena na zglobovima tanka sinovijalna opna zadebljava i daje brojne vilozne nastavke. Hiperplastično sinovijalno tkivo (pa- nnus) oslobađa: medijatore upalnog procesa, koji erodiraju hrskavicu, subhondralnu kost, zglobrm kapsulu (ligamente. Kod oko 360% pacijenata formiraju se reumatski čvorići, koji su po histološkoj građi granulomi sa centralnom zonom nekroze okruženom palisadnim slojem makrofaga, op­koljenih iirnfocitima 1 fibroblastima.

Početak bolesti obično je nagliji od osteoartroze, sa zahvačenošću simetričnih zglobova, i to najčešće II i III metakarpofalangealnogzgloba, PIP zglobova (RA retko napada DIP zglobove). Afektirani su često i drugi zglo­bovi: rame, kuk, koleno, metatarsofalangealni zglobovi… Kao tipični simp­tomi javljaju se bolni crveni topli otoci, jutarnji bol i ukočenost, ponekad lako povišena telesna temperatura.

Ponekad dolazi do rapidnog razvoja fiksnih deformiteta, fleksionih kontraktura, ulnarne devijacije prstiju, kao i tipičnih deformiteta PIP zglo­bova tipa „Buotonniere” (francuski naziv za rupu za dugme) i DIP zglobova („vrat labuda”). Kod pojedinih pacijenata javljaju se i ekstraartikularni simp­tomi: perikarditis, pleuritis, ponekad difuzna intersticijska fibroza pluća. Posebno je uzdvojen Felty-ev sindrom: reumatoidnoi artritis praćen limfa- denopatijom i splenomegalijom, sa sistemskim upalnim sindromom, uz anemiju, trombocitopeniju i granulocitopeniju.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih kriterijuma, radiografije i nalaza reumatskih faktora (latex RF test ili anti-CCP, ,,anti-cyclic citrullinated peptide antibody”). Za dijagnozu su potrebna bilo koja četiri od slede- ćih šest kriterijuma:

Dopunsku dijagnostiku na višim nivoima zdravstvene zaštite čine pre­gled sinovijalne tečnosti, kao i dodatni serološki testovi.

Lečenje reumatoidnog artritisa je kompleksno, oslonjeno na medika- mentoznu NSAIL terapiju, povremeno sa glukokortikoidima, neretko sa imunomodulatorima (azatioprin, Imuran, 2×50 mg) i terapijom zlatom (Tauredon, injekcije soli zlata sa antiinflamatornim dejstvom). Upotreba citostatika metotreksata i drugih lekovaza reumatoidni artritis koji mogu da daju ozbiljnija neželjena dejstva u domenu je specijalizovanih zdravstvenih ustanova ili stacionarnih zdravstvenih ustanova. Reumatoidni artritis je pro­gresivna bolest sa kraćim ili dužim remisijama. Oko 50% pacijenata postaje radno nesposobno i sa teškom pokretljivošću u roku od deset godina, čak i ako se redovno leće.