Opekotine kiselinama i bazama

Povrede kaustičnim materijama ili he­mijske opekotine nastaju usled promene acidobaznog stanja ćelija epiderma i koa­gulacije ili kolikvacije proteina u njima i u medućelijskoj supstanci đerma. Mada su rede od termičkih povreda, mogu nastati na mnogim mestima od kojih su najugro­ženija radna mesta na kojima se radi sa kaustičnim materijama i domaćinstva. Kli­nička slika je veoma slična onoj kod ter­mičkih povreda, i mada su kiseline i baze najčešći uzročnici, nisu i jedini koji mogu izazvati oštećenja (herbicidi, hidrokarbonati, DMSO kao topično sredstvo itd.).

Uopšteno, kiseline dovode do koagula-cione nekroze i samim tim prodiru manje od baza koje dovode do kolikvacione ne­kroze i prodiru dublje u tkiva, ali samo štetno dejstvo zavisi od: koncentracije štet­nog agensa, dužine izloženosti tkiva, koli­čine agensa itd.

Prva pomoć se sastoji u neutralizaciji i razblaženju kaustičnog sredstva. Ako je reč o kiselini, poželjno je upotrebiti blagu ba­zu, kao što je rastvor sode bikarbone. Na baze je najbolje delovati razblažnim sirće-tom ili limunskom kiselinom. U slučaju da nemamo specifično protivsredstvo ili da ne znamo čime je izazvana povreda, mle-ko kao amfoterna supstanca dobro je reše-nje za neutralizaciju. Obilne količine vode razblažuju sredstvo i hlade lokalno pra­menu, ali mogu dovesti do širenja dejstva kaustičnog sredstva. Najvažnije je imati na umu da treba brzo delovati, jer supstanca u trenutku oštećuje tkivo i zakasnela neu­tralizacija nema efekta, jer same belanče-vine tkiva već neutralizuju agens, ali sa sledstvenom nekrozom i oštećenjem tkiva.

Treba imati na umu i mogućnost sistem­ske reakcije i promene unutrašnje sredine, pa i oštećenja bubrega pri produženim dej-stvom agensa. Zato i ovde rehidratacija ima veliki značaj. Antitetanusna zaštita je obavezna.