Opekotine strujom (elektrokucija-electrocutio)

Kao što je već rečeno, povrede strujom mogu da budu konduktivne i nekonduktivne. Kod prvih je došlo do kontakta sa stru­jom, a oštećenje nastaje od direktnog pro­laska struje kroz tkiva i toplote koja se razvija pri otporu tkiva prolasku struje. Kod drugog, nekonduktivnog, tipa do povreda je došlo dejstvom voltinog luka i zapalje-njem odeće usled visoke temperature koja se tada razvija u okolini. U tim slučajevima reč je samo o povredama termičkom ener­gijom i nema drugih štetnih efekata.

Konduktivne povrede električnom ener­gijom deo svog štetnog efekta zasnivaju na prolasku struje kroz tkiva organizma i remećenju postojećih biostruja odnosno membranskih potencijala. Pri tome su naj­više oštećeni nervi, krvni sudovi i mišići, a znatno manje koža, kosti i mast. Koža pri tome može imati ulogu značajne prepreke prolasku struje ukoliko je koža suva, dok ista lokacija kože koja je makar samo zno-java ili vlažna nije gotovo nikakva prepre­ka. Iz istog razloga, klinička slika može u znatnoj meri zavarati posmatrača pa, vide-ći malu ulaznu i izlaznu ranu, može da po­misli da je reč o bezazlenoj povredi, dok unutar strujnog toka između pomenute dve spoljne povrede postoji masivna nekroza mišića, nerava i tetiva koja na kraju može da rezultira i amputacijom ekstremiteta.

Opšte stanje povređenoga biva ugrože­no razvojem kardiopulmonalnog aresta ko­ji je rezultat fibrilacije srca kao posledice remećenja sprovodnog sistema (kardijalni arest) i kontrakcije dijafragme i tetanije re­spiratorne muskulature (pulmonalni arest). I jedan i drugi povod vrlo brzo dovode i do zastoja funkcije drugog organa, srca, odno­sno pluća. Osetljivost nervnog tkiva na ovu vrstu povreda dovodi do koagulacione ne­kroze, demijelinizacije, a dejstvom na krv­ne sudove do tromboze i vaskularne insu-ficijencije. Bubrežne povrede nastaju oslo­bađanjem značajnih količina hemoglobina zbog intravaskularne hemolize i mioglobi-na zbog oštećenja mišića koje dovode do taložnja u tubulima bubrega i renalne ishe-mije.

Svi pacijenti sa konduktivnim električ­nim povredama moraju biti hospitalizova-ni, posedovati elektrokardiogram i moraju biti praćeni bar 24 do 48 časova. Poželjno je da sve to vreme budu na monitoru koji će alarmirati promene rada srca. Neopho­dan je korektan neurološki pregled i even­tualno praćenje postojećih simptoma. Bubrežna funkcija se prati putem laborato­rijskih nalaza urina i krvi i satne diureze.

Antitetanusna zaštita je obavezna.

Svi povređeni termičkim, hemijskim ili električnim povredama zaslužuju, u sluča­ju iole veće povrede, rehabilitacione me-re, jer posledice mogu biti ne samo u izgle­du i promenjenom kvalitetu kožnog pok­rivača već i u funkciji i ograničavanju po­kreta i korišćenja delova tela, što u značaj­noj meri smanjuje životnu i radnu sposob­nost pacijenta.