Meningitis uzrokovan gram negativnim bakterijama

Gram-negativne bakterije postaju sve značaj­niji uzročnici meningitisa, tako da danas učestvu­ju u njihovoj etiologiji sa 4-7%. Ove bakterije su najčešći stanovnici gastrointestinalnog trakta čoveka, odakle povremeno mogu da prodru u krv, izazivajući sepsu i meningitis.

Gram-negativne bakterije najčešće izazivaju meningitis u neonatalnom (odojče) periodu, tako da E. coli izaziva više od dve trećine neonatalnih meningitisa i sepsi. Sem nje, u ovom uzrastu me­ningitis često izaziva i Klebsiella spp., a ponekad i Salmonela spp.

Ove bakterije izazivaju meningi­tis i izvan neonatalnog perioda: E. coli najčešće kod netraumatizovanih bolesnika, a Klebsiella kod neurohirurških bolesnika. Značajan uzročnik meningitisa je i Pseudomonas aeruginosa, koji najčešće izaziva meningitis kod neurohirurških bolesnika, kao i kod obolelih od malignih obo­ljenja.

Koji su simptomi i znaci meningitisa izazvanog gram negativnim bakterijama?

Najveći broj bolesnika ima tipičnu kliničku sliku bakterijskog meningitisa. Ovo se naravno ne odnosi na novorođenče, gde je klinička slika sasvim specifična.

Kod neurohirurških bolesnika prvi klinički znaci su povišena telesna temperatura i psihičke promene koje često nastaju postepeno i diskretno, pa se pone­kad mogu pripisati i uobičajenom postoperativnom toku.

Ukočen vrat i drugi meningealni znaci ne moraju biti prisutni. Zbog toga, u svim slučaje­vima postojanja povišene telesne temperature, postojanja mentalnih promena i slabijeg reagovanja bolesnika na spoljašnje draži, treba isključiti meningitis.

Komplikacije su kao i kod drugih bakterijskih meningitisa mogu da budu: konvulzije, fokalni neurološki znaci, koma, moždani apsces, gluvoća i hidrocefalus.

Kod neurohirurških bolesnika mogu nastati infekcija šanta, dijabetes insipidus, subduralni empijem ili efuzije i hernijacija mozga zbog povi­šenog intrakranijalnog pritiska.

Kako se postavlja dijagnoza meningitisa izazvanog gram negativnim bakterijama?

Temelji se na uobičajenim labora­torijskim pregledima cerebrospinalne tečnosti (likvor).

Bakteriološka dijagnoza, čiju osnovu čini kultivisanje cerebrospinalne tečnosti, od izuzetnog je značaja, naročito zbog antibiograma i prilagođavanja terapije osetljivosti mikroorganizma.

Preporučuje se uzimanje hemokultura (kultura krvi), uz istovremeno uzimanje kultura i sa drugih mesta (operativne rane, drenovi i dr.)

Kako se leči meningitis izazvan gram negativnim bakterijama?

Preokret u lečenju gram-negativnih bakterijskih meningitisa donela je upotreba cefalosporina treće generacije.

Koriste se ceftriakson, cefotaksim i ceftazidim. Cefalosporini četvrte generacije, čiji je predstavnik cefepim, pokazuju još veću aktivnost protiv enterobakterija i drugih gram-negativnih bacila.

Takođe se preporučuje i upotreba aminoglikozida, naročito ako se sumnja na infekciju izazvanu pseudomonasom. Može se koristiti i meropenem.

Terapija gram-negativnih meningitisa treba da traje najmanje 3 nedelje, a u nekim slučajevi­ma i 6-8 nedelja.

Prognoza ovih meningitisa je lošija u odnosu na druge. Smrtnost je visoka, a posledice češće.