Stafilokokna pneumonija 

Stafiokoknu pneumoniju izaziva piogeni stafilokok (Staphylococcus pyogenes). Ona se u 30- 40 % slučajeva javlja u okviru postojećeg teškog oboljenja.

Stafilokok izaziva oko 2% pneumonija stečenih van bolnice i oko 10-15% pneumonija stečenih u bolnici. Bolest je češća kod male dece i osoba u senijumu, osoba koje dugo leže nepokretne u bolničkim uslovima, bolesnika kojima je rađena endotrahealna intubacija, kod imunosuprimiranih, obolelih od cistične ñbroze, hroničnih granulomatoznih oboljenja, u toku sepse, bakterijskog endokarditisa, kod intravenskih narko­mana itd.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, fizikalnog i rendgenografskog nalaza i nalaza patogenog stafilokoka u krvi (hemokul tura), pleuralnom izlivu ili trahealnom aspiratu. Nalaz stafilokoka u ispljuvku nije dokaz etiologije.

Rendgenografijom pluća vidi se bronhopneumonija, koja može biti apscedirajuća, a mogu se videti i bulozne promene, pneumatokele. Čest je pleuralni izliv.

Embolijska stafilokokna pneumonija izgleda kao razbacani infiltrati koji imaju tendenciju kavitacija. Ovakav nalaz sugeriše endovaskularni izvor infekcije (endokarditis, septični tromboflebitis i si.).

Kako se leči?

Najveći broj sojeva stafilokoka luči penicilinazu i rezistentan je na meticilin, tj. rezis­tentan je na sve beta laktamske antibiotike.

Zbog toga se moraju lečiti penicilinaza rezistentnim penicilinima (oxacillin ili nafcillin 2.0 g Lv. na 4-6h), cefalosporinima (cephalothin ili cefaman- dole 2.0 g i.v. na 4-6h, ili cefazolin i si), ili klindamicinom (600mg/ 6-8h) na koji je rezistencija veoma retka. U slučaju da se dokaže meticilin rezistencija, daje se vankomicin (vancomycin 1.0 i.y. na 12 sati). Meticilin rezistentni sojevi se nalaze kodjpjiogih bolničkih pneumonija.