Psitakoze (Pneumonije izazvane hlamidijama) – Bolest papagaja

Respiratorne infekcije ljudi izazivaju hlamidija pneumonije (Chlamydia pneumoniae), hlamidija psitaći (Chlamydia psittaci)i hlamidija tra-homatis (Chlamidia trachomatis). H. pneumoni­je je striktno humani patogen, H. psitaći je pato­gen peradi (ptica) sa kojih može da se prenese na čoveka, a H.trahomaris izaziva pneumonije novo­rođenčadi. Bolesti koje izazivaju mogu biti od lakih respiratornih infekcija do teške pneumonije.

Hlamidija pneumonije izaziva 5-10% vanbolničkih pneumonija odraslih, manifestovanih- simptomima zbog kojih je često indikovana hos­pitalizacija. O njenoj epidemiologiji se veoma malo zna. Znaci bolesti su slični kao kod pneu­monije izazvane mikoplazmora pneumonije: povišena telesna temperatura, faringitis, bronhitis, produktivni kašalj (iskašljavanje mukoznog sekreta). Bolest se javlja uglavnom kod mladih ljudi koji odaju utisak srednje teškog ili lakšeg bolesnika. Najizraženiji simptom je kašalj, koji je veoma uporan i dugo se održava. Kašalj može da bude pertusiforman i da provocira astmatični napad.

Infekcija se može etiološki dokazati kultivaci­jom uzročnika na pilećem embrionu, testom direk­tne imunofluorescence (IF), metodom reakcije lančanog umnožavanja (PCR), dokazivanjem dinamike titrova antitela. S obzirom da ni jedna od ovih metoda nije dos­tupna najvećem broju zdravstvenih ustanova, dijagnoza se postavlja klinički: bolesnik boluje od pneumonije koja ne reaguje na beta laktamske antibiotike, a testovima koji su u rutinskoj upotre­bi ne može se postaviti druga enološka dijagnoza.

Bolest se leči tetracikiinima ili eritromicinom u uobičajenim dozama, tokom 2-3 nedelje, s obzirom da bolest ima osobinu da se pogorša ukoliko se lečenje ranije prekine. Senke na plućima, kao i oporavak, traju veoma dugo, duže nego u slučaju infekcije mikoplazmom pneumonije.

Prognoza ie dobra, sem kod stari­jih osoba kod kojih se može završiti i smrću.

Hlamidija psitaći izaziva psitakozu/ornitozu (psittacosis/ornitosis) ili papagajsku groznicu. To je bolest koja se sa papagaja ili, uopšteno uzevši, ptica prenosi na ljude.

Epidemiologija. Psitakoza se javlja spora­dično ili u manjim epidemijama. Obolevaju osobe koje gaje ptice kao kućne ljubimce ili profesionalno dolaze u kontakt sa njima, naročito s onima koje dolaze iz visokoendemskih područja (Australija, južna Afrika). Bolest se javlja u bilo koje godišnje doba. Deca obolevaju rede nego odrasli. Pojedini oboleli negiraju kontakt sa ptica­ma ali, s obzirom da je u gradovima veliki broj golubova inficiran, sve gradsko stanovništvo stal­no dolazi u kontakt sa ovim mikroorganizmom.

Inficirana ptica luči hlamidiju sekretima i ekskretima. Hlamidija je veoma otporna na isušivanje i u prašini se može održati nedeljama u infektivnoj  formi. Čovek se inficira udišući zaražene čestice prašine. Interhumani prenos se može dogoditi jedino sa bolesnika na osobu koja ga neguje.

Od životinja mogu da obole krave, koze, ovce, ali i mačke

Inkubacija je 5-15 dana. u proseku 10 dana.

Infekcija se najčešće ispoljava blagom bolešću, sličnoj gripu, što prolazi nedijagnostikovano. Dijagnostikuju se samo teži (redi) slučajevi bolesti.

Bolest počinje naglo, znacima infektivnog sindroma: telesna temperatura je visoka, izražene su malaksalost i bezvoljnost, javljaju se groznica i glavobolja, apetit je loš, gutanje je bolno, što sve liči na gripozno stanje. Ova bolest može da se završi ozdravljenjem posle nedelju dana, ili se pojavljuju nadražajni kašalj, bolovi u grudima, fotofobija (nepodnošenje svetla) i otežano disanje, što ukazuje na razvoj pneumonije. Rendgenografijom pluća vide se meke, intersticijalne senke. Često se vide uvećani hilusi pluća, pleuralni izliv i atelektaza. Posle 5-8 dana javlja se.iskašljavanje sluzavo-sukrvičavog ispljuvka, uz pogoršanje opšteg stanja i umerenu hepatosplenomegaliju.

Ređe se nalaze tihi srčani tonovi i hipotenzija, a veoma retko i diskretna , makulopapulozna ospa na koži. Ovakvo stanje traje oko nedelju dana. Visoka temperatura se održava 2-3 nedelje, potom postepeno opada.

Bolesnik se veoma sporo oporavlja, uz izraženu malaksalost i bezvoljnost. Rendgenografski znaci pneumonije se takođe veoma sporo povlače, često 2-3 meseca.

Dijagnoza se postavlja na osnovu epidemiološko-seroloških nalaza, s obzirom da nema karakterističnih kliničkih znakova koji bi ukazivali na psitakozu. Epidemiološki podatak o kontaktu sa obolelom pticom potpomaže dijag­nozi. Serološkim pregledima nalaze se specifična antitela. Najsigurniji način postavljanja etioloske

dijagnoze je kultivisanje hlamidija iz sputuma, pleuralnog izliva ili seruma, što se ne radi rutinski.

U perifernoj krvnoj slici nalazi se umerena leukocitoza sa limfocitozom, a sedimeritacija eritrocita je umereno ubrzana ili normalna. Nivo serumskih transaminaza, bilirubina i alkalne fosfataze može biti lako do umereno povišen.

Diferencijalno dijatnostički može se misliti na influencu, para influencu, adenovirozu, pre nego što se ispolje znaci pneumonije. Nakon postavljanja dijagnoze pneumonije trebalo bi raz­matrati infekciju mikoplazmom pneumonije, Q groznicu, bakterijske pneumonije, tularemiju, legionarsku bolest i si.

Psitakoza se leći tetraciklinima, u uobičajenoj dozi, tokom 3 nedelje. S obzirom da su tetraciklini bakteriostatski antibiotici, terapiju treba sprovoditi dovoljno dugo, jer se, u slučaju da se te­rapija rano prekine, javljaju recidivi. Kao zamena mogu da se koriste makrolidi (ericromicin) i azalidi u uobičajenim dozama.

Simptomatska terapija je kao kod drugih pneumonija. Teže bolesnike treba hospitalizovati.

Nakon preležane bolesti dolazi do eliminacije izazivača i stvaranja imuniteta koji je nepotpun i kratkotrajan. U retkim slučajevima zaostaje dugotrajno kliconoštvo u sputumu.

Bolest je kod mladih ljudi srednje teška i ima dobru prognozu, ali se kod starijih osoba nelečena bolest završava smrtno u 20% slučajeva.

 Osnovne mere prevencije su u nadležnosti veterinara, kontrolom uzgoja i uvoza papagaja. Profilaksa ornitoze je teža, pa blizak kontakt sa pticama treba izbegavati.